Оптичка револуција Ван Ајка ускоро у Генту

Свет Јана ван Ајка, једног од најупечатљивијих аутора северне ренесансе чији је начин сликања уљаним бојама био иновативан и остао до данас препознатљив, биће евоциран од почетка фебруара па до краја априла у белгијском Музеју лепих уметности у Генту. Велика изложба „Ван Ајк. Оптичка револуција”, коју увелико најављују страни медији, окупиће на једном месту до сада највећи избор његових дела којих иначе нема много сачуваних широм света, при чему ће у самом пројекту учествовати на различите начине чак шездесет институција.

Како најављује организатор, чији је кустос Јохан де Смет говорио за „Гардијан”, централна изложбена позиција биће додељена спољашњим панелима чувеног Гентског олтара из 1432. (налази се у Катедрали Светог Бава у поменутом граду) који су од 2012. до 2016. били рестаурирани у Краљевском институту за културну баштину и који, како је најављено из ове цркве, после ове изложбе никада више неће напустити њихов дом. Овом ремек-делу на којем је насликан први приказ наге људске фигуре у северној Европи после античког доба и по којем се Ван Ајк у јавности и највише памти, уз радове „Портрет Арнолфинијевих” из 1434. и „Човека са црвеним турбаном ” из 1433. (за који се сматра да је и потенцијални сликарев аутопортрет) придружиће се још гостујућих његових радова.

За оба поменута дела из Националне галерије из Лондона, где се и чувају, процењено је да су у превише деликатном стању за пут, али ће у Белгију стићи „Портрет непознатог човека”, односно младића који у руци држи свитак, насликан 1432, једно од најстарије датираних Ван Ајкових дела које је у добром стању, мада је и то потез који еминентни британски музеј ретко чини. Према речима Сузан Фојстер, заменице директора Националне галерије, слика је недавно очишћена и сада има прави, некадашњи сјај, док је број посетилаца који у њихову институцију долази само да би видело Ван Ајкове радове замашан па се поставка у Генту с правом може сматрати правим бисером. Градоначелник града домаћина изложбе, Матијас де Клерк, најавио је да се очекује око 250.000 посетилаца.

„Ван Ајково наслеђе још тече артеријама овог града и његових становника, настављајући да инспирише генерацију за генерацијом, та веза никада не може бити прекинута. Гентски олтар је за наш град оно што је ’Мона Лиза’ за Париз”, изјавио је Де Клерк.

Подсећајући да је Ван Ајк био дворски сликар Филипа Трећег, војводе од Бургундије и да су у том периоду фламански градови Гент и Бриж били просперитетни трговачки центри, Музеј лепих уметности на свом сајту упућује заинтересованог читаоца на окружење и атмосферу у којој је велики уметник стварао, оцењујући да његова беспрекорна и најситнијим детаљима посвећена техника, научно знање и приступ чине од њега аутора пре којег реалност никада није била на тако опипљив начин приказана. На истом месту се може прочитати да ће, поред његових дела, пред публиком бити и стваралаштво његових савременика из Немачке, Шпаније, Француске и Италије, па ће тако можда бити и најсликовитије објашњено у чему се огледа Ван Ајкова револуционарност.