Лепа писма српских писаца

У низу нових књига објављених током протеклих недеља, зрењанинска „Агора” је издавач који истрајава на објављивању дела прошлогодишње добитнице Нобелове награде за књижевност Дорис Лесинг. Пред нама су „Мемоари преживеле” (превод Предраг Шапоња), роман у којем људи покушавају да опстану и остану нормални у општем расулу друштва, посебно у урбаним целинама. Апокалиптична прича у којој владају несташице, уличне банде, смрт и ужас. Има ли наде за човека?

Има, ако читате Мирјану Ђурђевић и роман „Паркинг св. Саватија”, такође у издању „Агоре”: другачији приступ тешким темама, убиствима, политици, полицији, религији, српској дијаспори, Србима уопште. Па како, онда, да чувена детективка Харијета, од милоште звана Хари, не ступи на сцену и засмејава нас, понекад кисело, јер се присећамо стварности. А лепо Мирјана Ђурђевић каже у напомени: „Сви ликови и догађаји у овој књизи плод су искључиво болесне маште писца. Свака уочена сличност са реалним људима и ситуацијама плод је искључиво параноје читаоца.”

„Агора” је објавила и књигу новинара и публицисте Радована Поповића „Лепа писма српских писаца”, под наднасловом „Ковертирана књижевност”. Реч је о писмима наших познатих писаца, од Вука Караџића до Миодрага Булатовића и Борислава Пекића. Та писма, каже приређивач Радован Поповић, дочаравају читаоцима сегменте из живота аутора, њихова расположења, страсти, љубави, мржњу, интриге, усхићења. Та писма нису дотеривана, искрена су и спонтана. Она показују да и поред напредних технологија, хартија и перо представљају и даље најприснији и најлепши начин комуникације.

Ко је гледао најновији филм браће Коен „Нема земље за старце”, недавно овенчан Оскаром, има сада прилику да прочита истоимену књигу Кормака Макартија (издавач „Beobook”, Београд, превод Милан Шећеровић и Вук Шећеровић). Застрашујуће окружење, немилосрдност, уништавање, примећује књижевна критика, у овом роману јављају се као последица дефинитивног људског отуђења, разорене традиције и бесповратног (ако се човек не освести на време) срљања у пропаст. Атмосферу ужаса и зебње, какву су дочарали браћа Коен на филму, поново ћете доживети читањем овог романа Кормака Макартија, чији је роман „Пут”, такође о безизлазности наших живота, објавио исти издавач.

„Beobook” читаоцима нуди још једну књигу: „Шта је нестало” Кетрин О`Флин, иначе најбољи први романовенчан Коста и Вотерстоун наградама (превод Ивана Ћирковић). Кетрин О`Флин је, иако дебитант у књижевности, критику освојила својом очаравајућом причом о несталој девојчици, иза које се крије проницљиво посматрање живота. Иако се у њему углавном губи, племенитост и емоције дају посебни шарм овој замршеној детективској причи.

„Самиздат Б92” објавио је књигу сећања једног од најбољих савремених писаца са екс-ју простора, Мирка Ковача, „Град у зрцалу”. Са поднасловом „Обитељски ноктурно”, овај роман је дирљива породична хроника (са аутобиографским елементима) у којој су веома важни и градови у којима се она одвија, а то су Требиње и Дубровник. Књига има завидно лаки стил приповедања, којим се говоре и најтеже ствари – свађе, пијанства, разочарања, али и оне најлепше – љубав, пажња и нежност.

О томе, и о мудрости живота, говори нам и изабрана хаику поезија Мацуа Баша у књизи „Свенуло поље” издавачке куће „Рад” (приређивач и писац коментара Хироши Јамасаки-Вукелић, а заједнички превод са Србом Митровићем). Мацуо Башо (1644–1694) највећи је јапански песник, а у овој књизи је представљен са 81 хаику песмом. Песме су сврстане у четири годишња доба, са Новом годином као посебним делом. Занимљивост ове књиге је та да превод иде паралелно са оригиналом, па онај ко зна јапански може да ужива у аутентичности поезије која говори о тишини, слика невидљиво и уверава нас да нада постоји.

Нишка издавачка кућа „Зограф” објавила је први роман „Тежина” хрватске списатељице Кристине Деспот (доктора лингвистике и књижевне критичарке). Писана модерно, са наглим прелазима, из две перспективе – младог свештеника и његове љубавнице, студенткиње, ова књига дубоко страсно слика „грешну везу”, њен почетак, развој и слућени несрећни крај. Јунаци су, међутим, довољно зрели да умеју да управљају емоцијама, да их анализирају и да сносе последице својих животних одлука. Тужна, а веома животна савремена прича.