субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.01.2020. у 18:00 Саво Штрбац
ПОГЛЕДИ

Операција „Масленица” у филмској серији „Генерал”

И филм и серија под називом „Генерал” показују да се држава Хрватска, која стоји иза овог пројекта са око три милиона евра и „патриотским” говором председнице државе на премијери филма, још није ни почела суочавати са својом новијом прошлошћуНа православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала „Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом „Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор).

У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром „Земуник”, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном „Перућа”. Интензивне борбене активности за Равне Котаре потрајале су до краја марта 1993, а слабијег интензитета и до краја те године

Према „Веритасовој” евиденцији, у овој агресији је погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Међу жртвама се налазе и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година, те 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта. А на хрватској страни је, према њиховим службеним подацима, само до 31. марта исте године, било 127 погинулих бораца.

У поменутој епизоди има једна подужа сцена у којој рањени српски добровољац из Шумадије бива заробљен од стране хрватског војника, у којег није хтео да пуца иако му је био на нишану. Хрватски војник преузима бригу о добровољцу тако што га рањенога у колицима (тачкама) воза кроз разрушено српско село, и успут разговарају. Хрватски војник говори: „не би ја ни биа у рату да нас нисте ти и твоји напали ка’ звири, рушили градове, палили куће, жене силовали, људе убијали...”, а добровољац одговара: „Мислиш да сам ја хтео да дођем овде, мислиш да ми је до јаја овде? У мом крају су сви дезертери. Ено их блеје по Београду и иностранству. Ј... им се и за овај рат и за Југославију и за Републику Српску Крајину и за све ово. Они имају своју Србију....”

Као човеку са Равних Котара, који је као члан Штаба ТО општине Бенковац учествовао у организацији одбране нападнутих српских села, укључујући и родно село, поприлично су ми познате чињенице и околности око ове агресије, тако да ми ова и сличне сцене личе на спотове хрватске војске из тих ратних година, које сам имао прилике да слушам и гледам на хрватским електронским медијима све време рата. И једни и други имају циљ да прикажу једну страну, српску, као агресорску и злу, а другу, хрватску, као недужну, присиљену да се брани од „мрског агресора” према којем ипак показују своје хумано лице.

Навикнут на такво приказивање рата деведесетих од стране Хрвата, не бих ни реаговао на овај филмски приказ акције „Масленица” да нисам наишао на реакцију једног учесника у овој акцији са хрватске стране, објављене у загребачком „Јутарњем листу”, 10. јануара, коју су пренели и многи други хрватски медији.

Краснодар Кишур, у рату припадник 7. гардијске бригаде „Пуме” из Вараждина, сада председник Удружења добровољаца и ветерана домовинског рата, објашњава да је сцена у којој хрватски војник вози српског у тачкама у селу Драче тотално „преокретање ствари”. Истина је да су рањеног војника из његове јединице Роберта Херкова Улу заробили „окупатори” те су га натоварили у тачке, и у њима га возили од једног до другог мртвог саборца и млатили га. И у книнској су га болници редовно пребијали(!?), а касније су га разменили. Херкова је у книнској болници посећивао, а и раније му је током заробљавања спасио живот, командант одбране села Драче, тврдећи да је овај раније њега оставио у животу када су га били заробили приликом уласка у село, али им је успео побећи. „То је стварни, тотално изврнути приказ догађања приликом којег је погинуло шест хрватских војника, а 16 их је било рањено” – тврди Кишур.

Под истим називом приказан је и филм на прошлогодишњем филмском фестивалу у Пули, али га је критика, за разлику од публике, дочекала на нож, спочитавајући му идеолошки перформатив – ритуално обликовање службене верзије хрватске новије историје кроз лик идеалног хагиографског репрезентанта као што је Анте Готовина (о томе сам у истој овој рубрици 23. јула 2019. објавио текст „Врдољаков Генерал”).

И филм и серија под називом „Генерал” показују да се држава Хрватска, која стоји иза овог пројекта са око три милиона евра и „патриотским” говором председнице државе на премијери филма, још није ни почела суочавати са својом новијом прошлошћу из рата деведесетих, што није добро ни за хрватско друштво а ни за регион. Критике домаће стручне јавности и непосредних учесника у догађајима које третирају филм и серија ипак дају наду да ће кад тад доћи и до истинске катарзе хрватског друштва.

Документационо-информативни центар Веритас

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
b6186
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

кондор кондор
Министар унутрашнјих послова републике Хрватске у Туђмановој влади у својој књизи каже: "Није Србија напала Хрватску, већ је Хрватска напала ЈНА!" Туђман на Тргу бана Јелачића: " Да Хрватска није желела рат - не би га ни било!" Ово је истина и може се проверити! А тамбурање о томе како је Србија извршила агресину на Хрватску ( у то верују странци који немају појма о томе да је у Хрватској живело око 17% Срба) је чиста гебелсовска пропаганда. Наши новинари и дипломате то ретко помињу.
Brko
Hrvatska izvršila agresiju na Hrvatsku.!? Zanimljiv pogled na oslobodilačku akciju "Maslenica".
JorgeLB
Ivane, ukidanjem pokrajina 1989 prestala je postojati Jugoslavija. Srbija je tada trebala ukinuti i članove predsjedništva iz pokrajina, zar ne? Inače, autor griješi jer osim par kurtoaznih izjava, kritika i javnost popljuvala je film. Čak se i HRT ogradio od njega.
Ivan Ivanovic
Hrvatska je izvrsila agresiju na SFRJ nelegalnim otcepljenjem i oduzimanjem prava Srba da budu konstitutivni narod. To je bio pocetak rata, ostalo su vase projekcije i prekrajanja stvarnosti koju svesno gurate u kraj.
Карађорђево
Нешто пре тога, Д. Ћосић записује у дневник, после саопштења из Книна: "То сам, дакле, ја - заступник америчких интереса! Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи). Са сајта РТС-а: "Туђманов шеф кабинета Хрвоје Шаринић је у период од 1993. до 1995. године једанаест пута долазио у Београд на тајне сусрете са Милошевићем".
JorgeLB
Koliko se puta Milošević susreo s Izetbegovićem i njegovim izaslanicima?
Dragan Pik-lon
Katarza u NDH 2.ce doci kad tad.Ne zbog spoznaje svoje ustaske istorije,pardon povjesti,vec zato sto ce im 500 hiljada domoljuba,citajte drustvenih parazita koji ce unistiti njihovo rodoljublje i oteti poslednje parce hleba.Tada ce i posteni Hrvati shvatiti u kakvom militantnom i parazitskom drustvu zive.Pocetak Katarze ce poceti ukidanje lazne glorije-''Oluja''.Koja je ustvari bila najvece etnicko ciscenje posle 2-og svet. rata i to enklava pod zastitom UN-ja u saradnji sa NATO-om i Nemacma..!
slavko
Ajde da ponovimo još jednom. U kojoj državi su bile te "enklave"?
slavko
Šta traži hrvatska vojska u okolini Zadra i na Velebitu? Dali oni znaju koja je to država?
СЕРБ
Задар и Велебит и читава српска Далмација су постали хрватски 1939. године, као поклон регента Павла Карађорђевића, који је створио "Бановину Хрватску". Између Саве и Јадрана веома је мало правих етничких Хрвата. То је историјски српски етнички простор, народа три вере.
jeremija
Kako ne, za Boga. NDH2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља