Ускоро плаћање робе телефоном

Грађани Србије ускоро ће моћи – међу првима у Европи – да у свакој продавници у земљи плате робу скенирајући својим телефоном кју-ар код (QR code) са производа. Реч је о наставку ширења мреже услуга инстант плаћања, што је посебно важно за трговце, који ће на овај начин истог тренутка добити новац за продату робу, уместо да чекају по неколико дана, какав је случај када се плаћање обавља картицама, рекли су за Танјуг у Народној банци Србије.

С друге стране, ширењем нових услуга у области е-плаћања смањује се количина готовине у оптицају, што је пракса у бројним развијеним земљама света.

За лидера, кад је реч о томе, сматра се Шведска, која планира да до 2023. године постане друштво без готовине. У Народној банци Србије кажу за Танјуг да је при крају поступак „инсталације” плаћања скенирањем кју-ар кода.

– Реч је о нечему што је и за Европску унију практично тек у плану, док наша земља на овом систему плаћања увелико ради – истиче вицегувернер НБС Драгана Станић.

Народна банка Србије је 2018. године увела могућност инстант плаћања у Србији, па се трансфери новца могу обављати током 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана у години, и то за секунду или две. У Србији се сваког месеца изда најмање 15 милиона рачуна, за струју, телефон, инфостан и друге услуге које грађани плаћају.

Плаћање телефоном, односно скенирањем кју-ар кода, само је један од начина да се избегне дуго стајање у редовима испред шалтера, указује Владимир Васић генерални секретар Удружења банака Србије (УБС). Кад је реч о сигурности овог типа плаћања, Васић каже да су УБС и НБС заједно установили правила шта тачно треба да садржи овај код, те да се цео систем ослања на искуства, праксу, домаће и међународне законе.

Како је раније „Политика” објавила, сви производи у малопродаји од 31. јануара мораће да имају бар-код или кју-ар код, што је до сада била само могућност, кажу у Министарству трговине. То је утврђено одредбом Закона о трговини која се односи на декларацију, а чија примена почиње 31. јануара. Начелник Одељења за трговину и развој конкуренције у Министарству трговине Жељко Ракић рекао је да ту нема драстичних промена.

– Од 31. јануара постоји обавеза, раније је била могућност да поред основних података на декларацији, као што су назив производа, врста производа, произвођач и слично, буде наведена и нека машински читљива ознака, као што је, рецимо, бар-код или кју-ар код – рекао је Ракић.

Закон о трговини почео је да се примењује пре шест месеци, а Ракић објашњава да је остављен прелазни период само за почетак примене одредбе о декларацији која се односи на обавезу да роба буде означена машински читљивом ознаком.

– Оставили смо прелазни период само за ову одредбу од неких шест месеци како би произвођачи, односно трговци, могли да се припреме за ову новину – појаснио је Ракић.

Објаснио је да су машински читљиве ознаке врло згодне као средство да се прати роба и да се њоме манипулише, јер се смањују трошкови манипулације, а уједно је и лакша следљивост саме робе.

– Можете као потрошач и сами да инсталирате апликацију на свом паметном телефону, да скенирате бар-код и видите одакле је тај производ, да нађете основне податке о том производу или неку другу машински читљиву ознаку као што је кју-ар код – каже Ракић.

Према Закону о трговини, декларација мора да садржи назив производа, врсту, модел, тип, количину, у зависности од природе робе.