Осветљени екранском светлошћу

Изазовни ефекти лакоће комуницирања и доступности спољашњег света виртуелним путем у средишту су пажње уметника Ивана Миленковића. Поставка његових радова великог формата у техници уље на платну представљена је у Галерији УЛУС-а у Кнез Михаиловој улици.

Аутор се на изложби „Осветљени екранском светлошћу” бави проблемима које намеће дигитална ера. Ликовни критичар Славко Тимотијевић у каталогу оцењује да Миленковић дефинише однос са екраном као свакодневни ритуал, који се попут хода по Мебијусовој траци бескрајно понавља, увлачећи личност у зачарани круг зависности и опчињености тим малим трептавим призорима који нуде све, од знања и игре до уживања и комуникације.

„Заиста, да ли постоји нешто слично у савременој цивилизацији што са таквом лакоћом повезује садашњост, прошлост и будућност, и ментално спаја милион светова, без обзира на то колико су они удаљени?”, пита се Тимотијевић.

Посматрач запажа да Миленковић „лови” особе различитих генерација које су у свако доба дана, па чак и усред ноћи или у свитање, у свом кревету, усмерили мисли и пажњу на екране својих мобилних телефона, таблета и телевизора. Сликар је урадио и аутопортрет на коме занесено типка по телефону, а како је рекао посетиоцима, оставља да проникну да ли је и он у тој својеврсној пауковој мрежи.

Обилазећи и анализирајући поставку, многи су се пронашли у овој причи, схвативши да велики део свог времена проводе у дописивању и ћаскању далеко од особе са којом су тако блиски. Тако се и изводи и закључак, на који подсећа и ликовни критичар, да самоћа у Ивановим сликама добија димензију космичких размера, јер је и у нашем свакодневном савременом животу узела маха. Недостаје нам блискост и сусрет са комшијама, пријатељима, колегама... Усамљеност је почела да доминира као последица суперкомуникације јер смо постали робови нове технологије.

Изложба је отворена до 4. фебруара.