Црква и Црна Гора

Председник Црне Горе Мило Ђукановић је у недавном интервјуу Танјугу рекао да неће повући споран Закон о слободи вероисповести. Поред тога рекао је да ће радити на „обнови аутокефалности Црногорске православне цркве”. Овај други став председника Ђукановића је остао готово непримећен а сматрам да у њему лежи читава суштина проблема насталих овим законом.

Наиме, треба се подсетити да је Зетску епископију основао Свети Сава 1219. године када је Српска црква стекла аутокефалност. Од тада до данас Зетска епископија има пуних осам векова континуитета и никад није била укидана (мењала је називе и данас је то Митрополија црногорско-приморска) и то је чини једином епархијом Српске православне цркве која без прекида постоји од 13. века. У сваком тренутку постојања Пећке патријаршије она је била њен део и у титули митрополита црногорско-приморског стоји да је егзарх пећког трона. Турци су укинули Пећку патријаршију 1766. године и од тада цетињске владике делују потпуно самостално. Црна Гора је у наредним деценијама успела да избори независност, која јој је и званично призната 1878. године. У то време је и Цетињска митрополија деловала самостално и тачно је да се између осталог „аутокефалност” Црногорске цркве помиње у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године. Међутим, та „аутокефалност” није била канонска јер није добијена ни од кога већ је била израз самосталности Црне Горе и жеље краља Николе да се и црква у Црној Гори изједначи у статусу са црквом у Србији.

Након Првог светског рата и стварања југословенске државе Пећка патријаршија је обновљена 1920. под називом Српска православна црква. Митрофан Бан, тадашњи цетињски митрополит, здушно је то подржавао. Чак је и влада Краљевине Црне Горе у егзилу била за обнову патријаршије али да седиште буде у Пећи, пошто је оно припало Црној Гори после Балканских ратова.  Каснији патријарси српски Варнава Росић и Гаврило Дожић били су из Црне Горе.

Из овога се види да је неоспоран српски карактер цркве у Црној Гори Петровића, на чију тобожњу обнову се позива председник Ђукановић, и да пошто је црногорско руководство са њим на челу направило нови језик, нову заставу, а још је комунистичко руководство раније направило нову нацију, сада на сцену ступа прављење нове цркве. Њена права основа су господин Мираш Дедеић, који је изопштен из цркве, и група око њега основана деведесетих година прошлог века којој Ђукановић хоће да да српске светиње. Закон о слободи вероисповести је само почетак тог процеса који би требало да се заврши потпуним расрбљивањем Црне Горе. На нама је да то спречимо, чињенице су на нашој страни.

Милан Вуковић,
Београд