Само се једе, спава и помало лови

Рибарска бања – „Одавде мого би никад ништа да вам не пишем, јер немам шта из ове пустиње. Овде се само једе, спава и помало ловимо и опет се то исто пофторава... Пастрмке кое нису велике, срне и зечеви кои нису млади, то се из куине шкартира... Још кад се к овоме додаду јањци све изабрани с младим јарићима, поред клада у шуми испечени, па ондак с ражња – кад се вруће на астал метне... Све ово заливајући оним белим вином”. Овако је описао свој боравак у Рибарској Бањи знаменити Илија Гарашанин у писму од 18. јула 1850. а у књигу о овој, једној од најстаријих наших бања, уврстио га је Милутин Р. Југовић.

Шта се за више од века и по променило у долини Рибарске реке, у којој се, како су наводили путописци, „дижу паре сумпоровитих извора какви по радњи медичкој нема у земљи”?

Ка Рибарској бањи смо кренули долином Топлице, преко превоја на Јастрепцу. Делимично оштећеним асфалтним путем, стижемо до насеља Клисурице. Одатле се, с једне стране, пружа поглед на читав Бирач, а с друге се могу видети столетне шуме, испресецане излоканим путевима. Пободени црвени кочићи наговештавају да ће ускоро стићи градитељи путева.

Академски вајар Чедомир Ристић, чијим се аутом пробијамо кроз ове пределе, објашњава да до бање има тридесетак километара. Около, преко Блаца и Крушевца, било би близу стотину. Ристић добро познаје овај крај, у Рибарској бањи је често боравио у детињству, има тамо блиске рођаке. И део свог уметничког рада је подарио бањи.

На превоју Гребац, између огромних храстова, лепо уређена чесма са питком водом и натписом који казује да су је, уз помоћ подјастребачких села, изградили 1998. године „Реља Шумар и Раде Клуз”. Овде је и раскрсница одакле се може лево кроз густише храстова и букава ка Погледу, једном од врхова Великог Јастрепца, или десно ка Малом Јастрепцу. Спуштамо се на моравску страну Јастрепца, између брегова и поред речица и планинских потока.

Силазимо у питому долину Рибарске реке и у Рибарску бању, у којој се сумпорне паре више не дижу у небо, као што је било некад. Вода је сада укроћена у модерним базенима, са необичним фонтанама, водоскоцима и слаповима. У центру, између смрека, на једној од клупа је бронзана скулптура краља Петра Првог Карађорђевића, рад вајара Чедомира Ристића, који је бањи даривао и фонтану са кипом купачице у средини, крај које затичемо директора Рехабилитационог центра Бранислава Катанчевића. Каже нам да је гостију из године у годину све више, зато се много улаже у реновирање старих и изградњу нових објеката. Управо су довршени конгресни центар, сале за ручавање, нове собе за смештај... Обнова старог купатилаиз 16. века је сада приоритетни задатак. Ту ће бити постављена оригинална када Драге Машин, као и нова, Јелисавете Карађорђевић.

(/slika2)И заиста, унаоколо се могу видети обновљене виле на којима још стоје стари називи: Далмација, Славонија, Хрватска, Црна Гора, Херцеговина... Овде је и много чесама, а једну од њих је подигао и славни војвода Стеван Книћанин, у знак захвалности за своје излечење. На једном каменом зиду, стоји спомен табла на којој је златним словима записано да је ту краљ Петар Први 25. августа 1913. потписао декларацију којим се Косово и Метохија враћају матици Србији. Одатле, према живописној вили, воде степенице којима је краљ ходао док је овде лечио костобољу.

На око два километра од бање је село Срндаљ, које лежи на реци Бистрици. До овог омиљеног излетишта гостију Рибарске бање, може се, уз доста напора, стићи и пешица, али и малим возом са одговарајућим именом – Труцко. На обали Бистрице је у етностилу уређена воденица, где се једе и пије, скоро онако како је и Гарашанин пре готово 160 година описао.

Ту су и легенде, попут оне да је овде рођен Милош Обилић. Наш водич, Константин Цветковић, који је у бањи задужен за културно-забавне садржаје, показује нам удубљења у стени која су, према народном предању, отисци Милошевих стопа и трагови копита његовог коња. Још нам каже да је управа Рибарскебање расписала конкурс за најбољу фантастичну причу, која би била на трагу оних какве су у прошлим вековима испредане у овом крају.

– Данас се Грашанин не би досађивао у Рибарској бањи. Овде, током лета, гостују врхунски глумци, музичари, плесачи, сликари и писци, организује се ликовна колонија, а имамо и представљање културе, обичаја и кухиње других земаља. Сада је на реду Француска – каже Цветковић.

Брдо Самар, изнад Рибарске бање даје овом месту свежину и у најврелијим данима, а зими га штити од хладних ветрова. То је ову бању некад изједначавало са оном у швајцарском Давос, кад су обе биле чувене по лечењу туберкулозе. Данас се овде труде да достигну француске бање у Пиринејима, чувене по лечењу мишићних и коштаних обољења. А што се тиче природних лепота, кажу овде, Рибарска бања је у предности над онима у Француској.