Шта је узрок пада хрватске „кајове”

Загреб - У истрази о паду хрватског војног хеликоптера у море учествоваће и америчка војска, а један од главних задатак биће да се утврди да ли су пилоти током лета користили мобилне телефоне и да ли је то имало утицаја на несрећу, јављају хрватски медији а преноси Танјуг.

Према речима команданта Хрватског ратног ваздухоплпвства генерала Михаела Крижанца, стручњаци америчке војске ће покушати да очитају записе с дигиталних уређаја пронађених у мору.

Он каже да је могуће да је реч о подацима са мобилних телефона погинулих пилота, а амерички експерти ће покушати да утврде да ли су их пилоти користили током лета и да ли је утицало на њихову способност управљања хеликоптером.

У хрватској јавности круже бројне незваничне приче о узроку пада војног хеликоптера, за сада је познато да посада хеликоптера путем радио везе није пријављивала никакве проблеме за време лета.

Пилоти другог хеликоптера, који су летели 200 метара изнад овог који се срушио, истражитељима су, наводно, рекли да нису приметили никакве неправилности у њиховом лету и да се хеликоптер само срушио у море. Пилоти су обављали захтеван задатак бришућег лета изнад морске површине.

Колико год у ХРВ тврдили да се ради о рутинском лету, то баш није тако, према Правилнику о летењу војних летелица, хеликоптери у бришућем лету лете од 30 до 100 метара изнад тла, а брзина лета је између 100 и 175 километара на сат.

У Приручнику америчке војске за обуку пилота на ОХ-58Д наводи се да тај лет карактерише недостатак визуелних сигнала, што може да изазове просторну дезоријентацију. У случају летења изнад мора, пилоти се упозоравају да морају да буду концентрисани на могуће препреке испред себе, као што су бове и лучки објекати.

Данијел Вуковић, инжењер ваздухопловства и инструктор хеликоптерских посада, указује на још један важан детаљ у обављању бришућег лета изнад мора.

„У лету на малим висинама на хеликоптер делује и тзв. ефект тла, који се манифестује кроз аеродинамичну интеракцију хеликоптерског ротора и тла, приликом чега долази до другачије слике струјања ваздуха у односу на лет на већим висинама”, каже Вуковић.

„Зато треба утврдити на којој је висини летео, ко је одобрио такву тактику употребе, да ли је спроведена анализа свих ризика и, што је најважније, шта каже произвођач о оперативним ограничењима када се лети хеликоптером тог типа изнад водених, односно морских површина”, објашњава Вуковић.

Предмет занимања истражитеља биће и техничка исправност хеликоптера и тек након детаљног прегледа остатка хеликоптера знаће се да ли је било квара. Тај податак занима и произвођача хеликоптера, америчку компанију Бел текстрон, а према незваничним информацијама, и њени представници ће се укључити у истрагу.

Осим Хрватске и САД, у овом је тренутку око 100 хеликоптера те компаније налази се у војскама Грчке и Туниса и ако постоји системска грешка на летелици или се појавио неки други квар, произвођач то мора да зна и да о томе информише друге кориснике.

У потрази за олупином палог хеликоптера и телом једног пилота хрватска морнарица користила је и аутономно подводно возило Ремус 100. Два таква аутономна возила, које неки колоквијално и нетачно називају мини подморницом, морнарица је добила 2016. године у склопу донације САД.