На део Ложионице насута земља

Ложионица, окретница и водоторањ у комплексу некадашње Главне железничке станице представљају културно добро и уживају статус претходне заштите. Али ова три објекта последњих годину дана су у више него јадном стању. Од пре неколико дана на већ урушене зидове депоа смештеног уз Ложионицу, „наслониле” су се огромне количине земље. Земља је ту избачена приликом копања дубоког канала за постављање кабловског вода који ће се протезати од Аутокоманде до Савског амфитеатра. Инвеститор ових радова је „Електромрежа Србије”.

Колико ће депо моћи да издржи ове, али и неке будуће послове на овом простору питање је јер је овај објекат начео зуб времена. У Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Србије кажу да су тренутно у току радови на инфраструктури, али они нису масивни и не могу да угрозе објекат.

Из ове зграде која је једно време важила за „истурено одељење” Музеја железнице пре две године и то после пљачке извучене су неке од најзначајнијих и најстаријих српских локомотива. Остатак старих железничких машина још из претпрошлог века највероватније је завршио на неком од отпада секундарних сировина. Сада је депо оголео, зидови су му допола урушени, а у један део се уселила и породица па се из улубљеног оџака пробија танак дим.

Цео овај простор са три-четири преостала вагона зарастао је у кисело дрво и коров и потпуно је запуштен. Са жице, испред једне од оближњих порушених зградица, виси тек опран веш, а у једном од вагона види се да неко повремено станује.

Иако изгледа као да је Ложионицу прегазило време, да је заборављена и остављена од свих, трачак наде да ће бити сачувана и преуређена ипак постоји.

Како су нам у рекли у Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Србије, просторним планом посебне намене предвиђено је да се на делу на којем се налазе Ложионица, водоторањ и окретница направи објекат културне намене.

– Просторни план предвиђа израду јавног архитектонско-урбанистичког конкурса који би, поред Ложионице и окретнице, обухватио и водоторањ. Објекат Ложионице са окретницом и водоторањ биће адаптирани у модеран и креативан простор, а све под покровитељством националне платформе „Србија ствара” и кабинета председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић. Комплетан пројекат адаптације Ложионице и водоторња биће финансиран из зајма Развојне банке Савета Европе. Реализација овог пројекта биће завршена у наредне две године, а све припреме у вези са њим укључен је и Завод за заштиту споменика културе града Београда – стоји у одговорима Канцеларије.

Деведесет пет година од изградње

Прва „стаја за локомотиве”, водостаница и рампа за утовар угља почела је да се гради 1883. године иза Поште. Али она није задовољавала све веће потребе железнице па је почела изградња веће и боље Ложионице. Она је завршена 1925. године, а са радом је кренула годину дана касније.

Ложионица је рађена према пројекту инжењера Николе Раичковића.

Имала је велику модерну полукружну халу намењену за смештај и извођење парних локомотива на колосек, са 31 местом, нову окретницу и административну зграду. У ложионичком комплексу налазиле су се ковачница, стругара, радионица, ливница и фабрика гаса.

Водоторањ се налазио на месту данашњег. Постоје тврдње да је пројекат за њега урадио Милутин Миланковић, али то никада није потврђено. Водоторањ је уништен у току Другог светског рата, а на његовом месту изграђен је данашњи.