За 100. рођендан – концертна дворана у Палати САНУ

Учинити Палату Српске академије наука и уметности (САНУ) у Кнез Михаиловој улици 35 ближу широј јавности и преобликовати постојећи простор тако да се у њему удобније осећају академици, задатак је конзорцијума компанија „Bureau cube partners” и „Аг института” чије су архитекте добиле посао да начине пројекат реконструкције и адаптације објекта подигнутог 1924. године.

Палата од око 10.000 квадратних метара која се протеже на три улице – Кнез Михаилову, Ђуре Јакшића и Вука Караџића – требало би да буде преуређена до 2024. на стогодишњицу постојања на том месту.

До јануара следеће године тим пројектаната са архитектом Миланом Рашковићем на челу требало би да припреми инвестиционо-техничку документацију, почев од идејног до пројекта за извођење укључујући и папире неопходне за издавање грађевинске дозволе.

– Здање неће бити дограђено нити ће му се мењати постојеће димензије и облик. Реч је, пре свега, о интервенцији на унутрашњем простору да би палата била прилагођена савременом начину коришћења тако да и грађани могу да доживе највишу научну и уметничку установу у Србији. Највећи градитељски захват биће у дворишном делу зграде јер је идеја да атријум претворимо у концертну дворану и повежемо са другим целинама академије – објашњава Рашковић и додаје да ће у току пројектовања бити ангажовани и стручњаци Градског завода за заштиту споменика културе будући да је здање споменик културе и да припада просторној културно-историјској целини од изузетног значаја Кнез Михаиловој улици.

Ова реконструкција биће прва већа интервенција на објекту после 70 година откако је Палата САНУ обновљена према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта. Њој се радује и академик и архитекта Милан Лојаница који каже да је палати обнова одавно потребна и да би акценат требало да буде на унутрашњем језгру зграде – светларнику који је запуштен и не употребљава се.

– Простор треба преобликовати тако да се ојача веза целина у оквиру академије, али и омогућити да здање посећују широке народне масе. У згради има толико пасивних делова: наталожени материјали који не служе никоме и њих треба изместити. Очекујем да после реконструкције палата буде ново магнетно место за културна догађања у граду – каже Лојаница.

Реконструкцију ће финансирати држава, истиче Рашковић, док је тендер спроведен под будним оком УНДП-а.

Споменик културе од 1992.

Палата Српске академије наука и уметности изграђена је 1924. по пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године. Представља монументалну архитектуру Београда и домет домаћег грађевинарства са почетка 20. века. Концепцијски сложен и обиман програм решаван је на великој површини основе, у четири нивоа (мезанин је накнадно унет у пројекат) и са фасадама на три улице. Обликована је академски са елементима необарока и сецесије, а у каталог културних добара палата је уписана 1992. године.