Енергија, ти и ја

Ако у породици имате аутомобил, вероватно знате да ли он иде на бензин, дизел или гас. Да ли сте се икада запитали шта је наше „гориво”? Какву енергију користи наш организам да би нормално функционисао?

Свако од нас – ти, ја, комшиница из приземља или колега на послу функционишу на исти начин: основна енергија за рад људског организма долази из угљених хидрата којима се хранимо. Глукоза која се добија разградњом угљених хидрата најважнији је извор енергије за рад свих ћелија и органа. Угљени хидрати су можда мало широк појам, али у њега спадају прости и сложени шећери, житарице, тестенине и производи од брашна. У ствари, опште узев, угљених хидрата нема једино у води коју пијемо и соли којом зачињавамо храну, док све друге намирнице, у мањој или већој мери садрже угљене хидрате.

Математика је јасна: један грам угљених хидрата даје 4,1 кцал. Исто толико даје и грам беланчевина, док су масти „јаче” и дају чак 8,8 кцал. Иако спадају у угљене хидрате, влакна се само делимично могу сварити, па она дају свега два кцал по граму. Да не заборавимо ни алкохол (етанол), који нема апсолутно никакву улогу у организму осим да нас мало „орасположи” и угради око седам кцал/г.

Уколико имате вишка килограма, да ли вам ови подаци дају неку идеју за дијету? Е, у томе је замка! Избацивање хлеба из исхране? Нипошто. Не треба елиминисати ни угљене хидрате, нити беланчевине, нити масти у потпуности. Треба их свести на разумну меру и задржати уравнотежену и здраву исхрану. Гладовање је најгора ствар коју можете урадити и оно дефинитивно није без последица.

Мозак тражи око 140 г глукозе на дан, црвена крвна зрнца око 40, па ако исхрана не садржи ни те минималне количине, организам ствара кетонска тела.

Мишићи у нашем организму, наш мозак и органи раде на угљене хидрате (глукозу), али шта се дешава ако им исте ускратимо у току неке дијете с рестриктивним уносом угљених хидрата? Штрајк. Па добро, не баш у том директном смислу. Организам се побуни, али онда се „пребацује” на план Бе и почиње да користи масти и беланчевине које такође може да искористи за добијање енергије, без које не можемо. Осећамо умор и малаксалост, јер се сва расположива енергија преусмерава тамо где је најпотребнија: за рад мозга и виталних органа.

Шта се дешава? Кетоза. Концентрација и координација покрета опада, а са њом и наше расположење и воља. Јављају се лош задах, грчеви у листовима, али и поремећен срчани ритам и проблеми с бубрезима. За особу која је здрава и осећа ове симптоме, то је основни сигнал да је дијета с ускраћивањем угљених хидрата погрешна. Тело „памти” све, па и периоде гладовања и недостатка угљених хидрата, па „прави” стратегију шта ће чинити када опет добије угљене хидрате. Наравно да ће се потрудити да их веже у масно ткиво за будуће „рестрикције”.

Високопротеинске дијете су погрешан начин решавања вишка килограма из више разлога: обично се практикују уз недовољан унос поврћа и воћа, што доводи до мањка минерала и витамина, као и количине влакана у организму. Друге последице су остеопороза, висок холестерол и триглицериди у крви, проблеми с бубрезима и срцем. Превише протеина у исхрани узрокује већи губитак калцијума из организма, па су у опасности зуби и кости.

Беланчевине су ипак, градивне материје, „цигле” од којих је наш организам сазидан и не треба их посматрати као енергетску храну. Наравно, трудите се да вам оброци садрже све три групе у одговарајућој пропорцији: 45% из сложених угљених хидрата, 25% из протеина и 30% из здравих масноћа.

Умереност је кључ здравог живота. Не искључивост.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com