Energija, ti i ja

Ako u porodici imate automobil, verovatno znate da li on ide na benzin, dizel ili gas. Da li ste se ikada zapitali šta je naše „gorivo”? Kakvu energiju koristi naš organizam da bi normalno funkcionisao?

Svako od nas – ti, ja, komšinica iz prizemlja ili kolega na poslu funkcionišu na isti način: osnovna energija za rad ljudskog organizma dolazi iz ugljenih hidrata kojima se hranimo. Glukoza koja se dobija razgradnjom ugljenih hidrata najvažniji je izvor energije za rad svih ćelija i organa. Ugljeni hidrati su možda malo širok pojam, ali u njega spadaju prosti i složeni šećeri, žitarice, testenine i proizvodi od brašna. U stvari, opšte uzev, ugljenih hidrata nema jedino u vodi koju pijemo i soli kojom začinjavamo hranu, dok sve druge namirnice, u manjoj ili većoj meri sadrže ugljene hidrate.

Matematika je jasna: jedan gram ugljenih hidrata daje 4,1 kcal. Isto toliko daje i gram belančevina, dok su masti „jače” i daju čak 8,8 kcal. Iako spadaju u ugljene hidrate, vlakna se samo delimično mogu svariti, pa ona daju svega dva kcal po gramu. Da ne zaboravimo ni alkohol (etanol), koji nema apsolutno nikakvu ulogu u organizmu osim da nas malo „oraspoloži” i ugradi oko sedam kcal/g.

Ukoliko imate viška kilograma, da li vam ovi podaci daju neku ideju za dijetu? E, u tome je zamka! Izbacivanje hleba iz ishrane? Nipošto. Ne treba eliminisati ni ugljene hidrate, niti belančevine, niti masti u potpunosti. Treba ih svesti na razumnu meru i zadržati uravnoteženu i zdravu ishranu. Gladovanje je najgora stvar koju možete uraditi i ono definitivno nije bez posledica.

Mozak traži oko 140 g glukoze na dan, crvena krvna zrnca oko 40, pa ako ishrana ne sadrži ni te minimalne količine, organizam stvara ketonska tela.

Mišići u našem organizmu, naš mozak i organi rade na ugljene hidrate (glukozu), ali šta se dešava ako im iste uskratimo u toku neke dijete s restriktivnim unosom ugljenih hidrata? Štrajk. Pa dobro, ne baš u tom direktnom smislu. Organizam se pobuni, ali onda se „prebacuje” na plan Be i počinje da koristi masti i belančevine koje takođe može da iskoristi za dobijanje energije, bez koje ne možemo. Osećamo umor i malaksalost, jer se sva raspoloživa energija preusmerava tamo gde je najpotrebnija: za rad mozga i vitalnih organa.

Šta se dešava? Ketoza. Koncentracija i koordinacija pokreta opada, a sa njom i naše raspoloženje i volja. Javljaju se loš zadah, grčevi u listovima, ali i poremećen srčani ritam i problemi s bubrezima. Za osobu koja je zdrava i oseća ove simptome, to je osnovni signal da je dijeta s uskraćivanjem ugljenih hidrata pogrešna. Telo „pamti” sve, pa i periode gladovanja i nedostatka ugljenih hidrata, pa „pravi” strategiju šta će činiti kada opet dobije ugljene hidrate. Naravno da će se potruditi da ih veže u masno tkivo za buduće „restrikcije”.

Visokoproteinske dijete su pogrešan način rešavanja viška kilograma iz više razloga: obično se praktikuju uz nedovoljan unos povrća i voća, što dovodi do manjka minerala i vitamina, kao i količine vlakana u organizmu. Druge posledice su osteoporoza, visok holesterol i trigliceridi u krvi, problemi s bubrezima i srcem. Previše proteina u ishrani uzrokuje veći gubitak kalcijuma iz organizma, pa su u opasnosti zubi i kosti.

Belančevine su ipak, gradivne materije, „cigle” od kojih je naš organizam sazidan i ne treba ih posmatrati kao energetsku hranu. Naravno, trudite se da vam obroci sadrže sve tri grupe u odgovarajućoj proporciji: 45% iz složenih ugljenih hidrata, 25% iz proteina i 30% iz zdravih masnoća.

Umerenost je ključ zdravog života. Ne isključivost.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com