Отац и син генерали

На београдској општини Палилула постоји Улица генерала Арачића. Тиме је одата почаст генералу Вукоману Арачићу (1850 – 1915) учеснику српско-турских ратова 1876. и 1878. годинње. У балканским ратовима 1912 /13, Вукоман Арачић је као командант Тимочке дивизије одбио напад бугарске војске на Тимочку Крајину. Умро је на почетку Првог светског рата. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде и био је аутор неколико стручних војних књига.

Не мање ратничке заслуге стекао је Вукоманов син Петар Арачић (1885–1958). Као млад официр, Петар је учествовао у балканским ратовима и затим у Првом светском рату. Највећу славу стекао је као командант батаљона пешадијског пука „Књаз Михаило”, прве јединице српске војске која је прешла на територију Аустроугарске монархије, садашње Војводине. Операција ослобођења Панчева бриљантно је изведена 8. новембра 1918. године. Притом је Петар Арачић поштовао достојанство противничких официра и исказивао хумани однос према мађарској војсци коју је разоружао. Панчево је славило Петра Арачића као свог ослободиоца и по њему је назвало једну градску улицу. Име улице замењено је током комунистичке владавине. Међутим, 2013. године Панчево је опет једну од улица у центру града назвало именом свога ослободиоца из 1918. године. У периоду до Другог светског рата, Петар Арачић је обављао многе командне дужности уз стално напредовање. Био је професор Војне академије и писац стручне литературе и носилац бројних одликовања. Обављао је многе војне дужности, укључујући и дужност војног представника у иностранству. Звање дивизијског генерала стеко је 1937, чиме се по чину изједначио са својим оцем. Пензионисан је 1940, али је убрзо активиран. Након априлског слома Југословенске војске 1941, као већина активних српских официра, Други светски рат провео је у немачким логорима. По завршетку рата није желео да прекрши своју првобитну војничку заклетву и живот је наставио као избеглица у Великој Британији, где је био председник Српске православне општине.

При додели имена улици генерала Арачића, по свој прилици мислило се на Вукомана Арачића. У граматичком смислу, може се сматрати да је назив у множини, тј. да се односи на генерале Арачиће, оца и сина. То би имало дубоког смисла, јер су обојица били знаменити војни команданти, на које српски народ може да буде поносан.

Драган Станковић,
Београд