Изолација штити животе

Када се очекује пик епидемије у Србији?

Пик заправо значи да ћемо имати највећи број оболелих у кратком временском периоду. Уобичајени пик је у четвртој или петој недељи, а ми сад улазимо у трећу недељу откако је откривен вирус. Ако успе ово задржавање ширења епидемије, то би могло да буде средином априла. Ми смо успорили ток и не иде тако брзо како би ишло да нисмо применили све мере заштите.

Колики је по вама стварни број оболелих у односу на пријављени?

Отприлике се претпоставља да се број код којих је дијагностикован вирус множи са пет, а има мишљења да постоји и десет пута више заражених. То су само процене. По мом схватању, стварни број заражених је око 500. То је и даље, на срећу, мали број.

Да ли је Србија све учинила да се спречи веће ширење епидемије?

Урадили смо све што смо мислили да треба уз велику помоћ врха државе. Не видим шта је могло боље да се учини. Увек има критика. Можда заштитне опреме нема довољно колико би требало да је буде, али се она рационално користи и стижу нам и нове количине. Здравствени систем је спреман за прихват оболелих, а од домова здравља Београда очекујемо да се што пре адаптирају на рад преко телефона и кол-центара јер је то веома потребно. Мораће и да нас обавештавају како раде како бисмо имали бољи увид.

Шта је још неопходно да држава уради?

То зависи од брзине добијања заштитне опреме, од одржавања уведених мера... Ово је борба за очување здравственог система. Најстарији људи су најтежи болесници. Они захтевају врло интензивну негу и стављање на респираторе, а здравствени радници су под много већим ризиком него када то не морају да раде. Они чешће оболевају, и то баш они који су најоспособљенији да помажу. Ако они испадну из строја, настаје ситуација која је угрожавајућа, јер се улази у зачарани круг из којег се тешко излази. То смо имали прилике да видимо у Италији. Зато морају да се спроводе драстичне мере. Изолација штити животе, али и здравствени систем. То је важно да систем не колабира јер тада није у стању да обавља своју функцију. У том случају долази до умирања јер не може да се пружи свима адекватно лечење и нега. То је слично примеру када видите да испред лифта стоји 50 људи, а у њега може да уђе само пет особа. Ако би сви улетели унутра, пукла би сајла и сви би пропали. Ако постоји неко ко пушта у лифт пет по пет особа, онда ће лифт да се попне горе и још увек ће да ради. Морамо да очувамо здравствени систем, то је противепидемијска мера.

Зашто се код нас не тестирају сви људи да би се видело да ли имају вирус корона?

Никакав добар ефекат не бисмо имали да се сви грађани тестирају. Најважније је да се тестирају они који имају тешку респираторну инфекцију. То је ново правило. Тежи случајеви морају одмах да се прикључе на апарат за вештачко дисање, респиратор. То је битније него да се тестира неко са благо повишеном температуром. Они могу да се лече код куће док не престану ти благи симптоми. Ми мере предузимамо да бисмо заштитили животе, а не да бројимо оне који су инфицирани. Знамо да ће број оболелих бити већи, и то ћемо накнадно истраживати када будемо имали тестове који накнадно могу да покажу да ли је неко био у контакту са вирусом или не. То је рађено и после пандемије свињског грипа.

Када предвиђате да би могла да се заврши епидемија?

То зависи од тога да ли гледамо на ову појаву оптимистички или песимистички. Пре свега, зависиће од пораста спољашње температуре и ултравиолетног зрачења. Очекујемо да ће то позитивно утицати на сузбијање епидемије и да ће брже почети да опада број оболелих. Требало би да све траје 12 недеља. Али мораћемо да сачекамо да видимо како ће се ситуација одвијати.

Да ли људи треба сами да купују лекове за које су чули да лече ковид 19, попут оних против маларије и еболе, и узимају их превентивно?

Чуо сам да то раде. То је катастрофално и није препоручљиво. Може да им остави неке последице и довешће до отпорности организма на такве лекове.

Како по вама грађани треба да „јачају” имунитет како би се заштитили од болести?

Најважније је да се довољно спава ноћу. То подиже имунитет.