Травке не лече корону, али снаже имунитет

Крагујевац – Опрезан је Драган Марковић када нас прима у кућу, односно не у кућу, него само у двориште. Отвара капију, да не додирујемо кваку, и седа за сто на метар и по-два раздаљине. Сад, у овој ситуацију, ослонио се на осамдесетак врсти лековитог биља у својој башти. Иначе, лековито биље бере по целој Србији, а понеко налази и у иностранству, на пример у месту Жвиње повише Игала у Црној Гори. Брањем биља бави се већ 40 година. Сваку травчицу познаје у душу, па за ово време – боље рећи невреме – препоручује сијерушу, срчењак, белу имелу и надасве печурку реиши.

Ове биљке и печурка реиши имају широк спектар дејства. Од сијеруше се користи корен биљке која расте на свим запуштеним ливадама. За обичне људе, то је обичан коров, а за мене лековита травка. Знају то и сељаци. Сијеруша је добра нарочито за жене, против циста, миома, успоставља хормонску равнотежу, регулише циклус и рад штитасте жлезде, а мушкарци треба да је користе због простате. Срчењак је одличан за инфекцију грла, а зауставља и крварења и пролив. Бела имела регулише крвни притисак, појачава циркулацију, сагорева лоше масти у организму и спречава срчани удар. Ипак, ништа не може да се пореди са печурком реиши, латински назив ганодерма луцидум. Берем је овде, у околини Крагујевца, путем од Шумарица све до Горњег Милановца, а има је и на Голији. Сушена и сецкана, па кад одлежи у алкохолу, нема ништа боље од те тинктуре. Не лече ове биљке корону, да ме људи погрешно не схвате, али снаже имунитет, а кад неко има јак имунитет, лакше ће да преброди све муке – објашњава наш саговорник, кога тешко можемо да прекинемо кад почне да прича о свим својствима лековитог биља.

Прву књигу о лековитом биљу, Драган Марковић (1952) купио је 1973. године – Гострушки, Туцаков, Мијатовић. Сада у својој кући у Шумарицама има праву библиотеку: више од 150 књига о лековитом биљу, двадесетак књига о фармакологији и физиологији, десетак енциклопедија и небројено часописа и новинских чланака о пољопривреди.

Има добрих травара који се више ослањају на искуство, а ја волим да учим. За три године сам упознао све лековито биље које расте код нас, које је описано у литератури, више до 350 врста. Познајем својства и око педесетак биљака које не расту на овом поднебљу. Обучио сам петнаестак ученика, али нико не може да да бере брзо као ја. У почетку ми је траварство било хоби, а више од 20 година се бавим комерцијалном продајом. Из свих република бивше Југославије долазе код мене, шаљем много пакета по целој Србији, а имам и тезгу на главној крагујевачкој пијаци. Деси се понекад да за дан зарадим пола пензије – каже Драган.

Србија је велики расадник лековитог биља, наводи наш саговорник. На Пештери бере ситну црвену млечику, медунику, валеријану, кантарион и пелин, на Старој планини срчењак и милодух, на Копаонику вирак, лист боровнице, подубицу и кичицу, на Голији јагорчевину, мајчину душицу које има у изобиљу, па вранилову траву и линцуру коју је тешко наћи.

Тешко ми је, овако на брзака, свега да се сетим, али да вам кажем шта је још добро. Шипурак је одличан, у плоду те биљке има највише витамина „ц“, цвет зове пун је витамина „б“, а витамина „а“ има доста у шаргарепи. Печурка чага и прополис су добра комбинација. Да не заборавим корен маслачка и пречицу који су изврсни за јетру. Треба узимати све што јача јетру, јер јетра је лабораторији живота – објашњава Драган, који од лековитог биља прави све, чајеве, тинктуре, креме...

Драган Марковић је по струци економиста, завршио је вишу школу у Крагујевцу, а има и две године Машинског факултета. Пензионисао се 2014. године. Радио је у фабрици ланаца „Филип Кљајић“, где је, каже, конструисао најдужи ланац за термоелектрану у Обреновцу. Воли да слика, измишља вицеве, а уме и да имитира гласове животиња. Срођен је са природом, од које узима само оно што човеку треба и помаже, не више.