Разговoр са ђаволом

Ретка су предавања на нашим факултетима којима студенти присуствују, а да то није ради добијања бодова и веће оцене. Још су ређа предавања на која добровољно долазе студенти са других факултета. Таква појава се може запазити на београдском Филолошком факултету на часовима креативног писања. Поред оних којима ће тај предмет бити забележен у индекс, долазе и студенти са Филозофског, Електротехничког, па и Ветеринарског факултета.

Предавања држи Зоран Живковић, доктор филолошких наука, наш најпревођенији савремени писац и лауреат многих књижевних награда. Професор каже да је пријатно изненађен бројем и профилом полазника, нарочито због тога што је на почетку семестра покушао да их заплаши.

– Саопштио сам им, пре свега, да их никакав курс не може произвести у писце ако они то већ нису, бар у заметку. Оне који једном и постану писци чека тмурна стварност. У овој земљи данас нема ниједног аутора који живи само од писања, а тешко да ће се прилике побољшати у времену које је пред нама – напомиње Живковић.

Професор и студенти су се, као и сваког петка, окупили у слушаоници 429. Овога пута да би сумирали резултате заједничког осмомесечног рада. Свакаквих је ту тема било, од разговора писца са ђаволом до онеобичавања и оживљавања неживог. Иако је на предавањима знало да буде и до педесет студената, последњем часу је присуствовало њих петнаестак највреднијих.

Започело се оценама. Први се на удару критике нашао професор Живковић. Студенти су своје оцене записали на папириће. Сабирањем и дељењем дошло се до коначног резултата.

– Девет! На факултету сам се навикао на десетке, али ни ова оцена није лоша. То, свакако, значи да има места за напредовање – прокоментарисао је професор.

Затим је уследило и оцењивање студената. На питање шта су научили од професора као из топа одговарају – „Описменили смо се”!

– Пријатељи и породица желе да ме убију због тога што их сада стално исправљам у говору – жали се Драгана Исаковић, једна од студенткиња.

– То је ризик професије – смејући се додаје Живковић.

Потом објашњава да, у почетку, правопис није био јача страна његовим пуленима, па су на првим часовима углавном морали да се баве лекторским проблемима. Када су савладали те проблеме, могли су да се посвете оном главном, писању.

– Ово није први и једини курс креативног писања код нас, али по броју објављених радова могу да кажем да је био најуспешнији. У угледним књижевним часописима објављено је чак осам радова мојих студената и сигуран сам да ће се у српској прози још чути о некима од њих – каже Зоран Живковић.

Прича Јоване Жујевић „Дисати у Кловерфилду” је чак преведена на енглески и понуђена једном америчком антологичару.

– Највредније што сам научила на овим часовима је то што сада другачије читам прозу. Обраћам пажњу на неке ствари које раније нисам ни примећивала – каже ова студенткиња.

– Без читања нема доброг писца. Најбољи савет који могу да дам својим студентима је да са пажњом, радозналошћу и стрпљењем читају велику књижевност – додаје професор.

Зоран Живковић ће и током лета наставити да држи часове креативног писања прозе. Наиме, београдски Филолошки факултет ће, по узору на велике светске универзитете, организовати курсеве креативног писања који ће почети крајем јуна. Поред Зорана Живковића, ангажовани ће бити и Тања Крагујевић за креативно писање поезије и Татјана Росић-Илић за курс креативног писања књижевне критике. На курсеве се могу пријавити сви заинтересовани, а посебан попуст оствариће студенти Филолошког факултета.