Смех под маскама

Панчево – Ова пандемија има елементе драме потребне да се исконструише смислени хумор, лековит за друштвене мане. Лекари кажу да хумор никако не треба, а мудри додају и да се не може сузбити...  Досетке су почеле да се нижу од првог дана ‒ „Корона: први проблем код нас који се не може решити одласком у Немачку”. Наставило се кроз карантин с натписом на мајици за вечерњу шетњу: „Само тетки да однесем лек”, изолација је постала „коронтин”, уз оно старо ‒ „Само самоизолација Србина спасава”.

Неки су мишљења да постоје теме с којима се није шалити, да је неумесно тражити у муци нешто смешно. Други проблеме подносе али с добром дозом ироније. За списатељицу Сенку Павловић мудрост и хумор у време панденије су рецепт за коронизме.

„И у прошлости је народ смишљао шале у најтежим временима, a хумором се јачао дух. Aко је смех лек, онда су коронизми, суплемент јачања имунитета”, каже за „Политику” Сенка Павловић, етнолог-антрополог  и политиколог, тренутно на послу приређивача збирке ‒ шала, досетки, вицева, епиграма, графита, карикатура, које су изродила ова заразна времена.

У књизи су сабрани статуси са друштвених мрежа. Онај „Дођи у пет до пет”, напокон је добио смисао. Ту су и савети: „Ако вас зову из банке, само реците да сте били у Италији и да долазите за три дана”, па резултати ‒ „Корона у Србији: више ухапшених него оболелих. Више осуђених него умрлих.” Будућа књига, коју спрема ова ауторка, ће имати три целине. У првој ће се наћи кратке хумористичке форме које колају народом под називом „Непознати аутори”. У другој су сакупљени афоризми ‒ коронизми познатих аутора, а у трећем сегменету су мисли афористичара из Грчке, Мађарске Италије, Француске, Русије...

„Тријажу сам обавила по принципу шта је насмешније”, објашањава Павловићева, најављујући брзи излазак књиге. Ова Београђанка сада живи у Панчеву, чланица је Удружења књижевника Србије, заступљена је у антологијама под псеудонимом  Рада Лекић,  превођени је писац, па и аутор афоризама и сада издваја један локалпатриотски ‒ „Нама корона ништа не може. Ми смо из Панчева.”

Она поручује да духовитост пецка наше слабости: „Онима што су покуповали сво брашно, желим да поручим да сам купио сав квасац. Ћераћемо се још”. За одељак „Школа од куће”: „Сине, што не идеш у школу? Не могу да нађем даљински”, за брачне ситуације да је „корона учинила оно што ниједној жени није успело. Зауставила је спорт широм света, затворила све кафане и задржала све мужеве у кућама”, а третирају и актуелне психичке тегобе: „Март у кући, април у кући, мај на психијатрији”

„Ближи се крај”, није афоризам, али је нада. Није ни шала попут: „Размишљам да кад све ово прође, останем два, три дана код куће, да мало дођем к себи.” Треба знати шалити се, али знати када стати, рече неко. Па за крај и најактуелнији коронизам - „Шта ти је моћ навике, чекам Аврама Израела да каже ГОТОВО.”