Дивља градња ружи Жабљак

Жабљак – Национални парк „Дурмитор” у Црној Гори стихијски се уништава. Невладине организације покренуле су кампању против интензивне сече шума унутар парка као и бесправне градње у свим његовим деловима. Упутиле су писмо јавности и институцијама како у Црној Гори тако и у суседним државама и Унеску.

„Национални парк „Дурмитор” угрожавају баш они који су задужени да брину о њему, НП Црне Горе, Завод за заштиту природе и државне институције. Уместо тога ове службе су се претвориле у предузеће које сече шуму немо посматрајући распродају и уништавање највреднијих амбијенталних целина, а велики профит од разних такси и туристичких програма слива се у централу”, каже се у писму НВО „Мост” са Жабљака.

Са документарним и теренским извештајима нецивилизацијског понашања „Мост” је упознао државне органе, Унеско, европске институције и светске организације за заштиту природе.

Национални парк „Дурмитор” у светску културну баштину Унеска уврштен је 1980, док је река Тара као и њена кањонска долина Унесковим програмом „Човек и биосфера” 1977. сврстана у светске еколошке резерве биосфере.

Треба ли подсећати да се овај национални парк нашао на удару градитеља. Куће се граде на подручју парка што потврђују и речи директора НП „Црне Горе” Рада Греговића.

– Дивља градња на Жабљаку већ је довела у питање део који од града иде ка скијалишту Развршје, Мотички Гај и Вирак. Он је сада практично градско ткиво Жабљака. Покренули смо иницијативу да се он нађе ван граница Националног парка, јер ми тај простор више не можемо да контролишемо. Реч је о подручју на коме су била стара дурмиторска села. Тај део треба уклопити у нове планове града и сагледати као градско подручје, изјавио је новинарима Греговић.

У жабљачкој општини продате су десетине хиљада метара квадратних земље по цени од 30 до 100 евра, зависно од удаљености од еколошке престонице, Жабљака. Најтраженије су локације у граду којих више и нема, а добро се продају парцеле удаљене два до три километра од центра.

Са радом одговорних у Националном парку нису задовољни у општини Плужине. Одборници питају зашто у том Јавном предузећу нема ниједног запосленог са подручја Плужина.

– Могли су бар обезбедити место за чувара, јер овај крај нико боље не познаје од самих Пивљана. Ти људи могли би у великој мери да спрече криволов и друге незаконите радње . Како је могуће да Таром плове сплавови, возе се рафтери кроз подручје парка, а да нико не зна ко путује и ко убира позамашне суме новца? Само један рафтер је прошле године са подручја Фоче превезао, према незваничним подацима, више од 20.000 туриста, каже за „Политику” Мирко Вуковић, одборник у плужинском парламенту.