Угаљ наш насушни

У ТВ емисији „Зелена енергија као циљ” од 12. јануара министар енергетике и рударства Александар Антић је изјавио да чувамо термосектор и улажемо на повећање ефикасности и и заштиту животне средине и да ћемо 2020. године достићи 27 посто производње из обновљивих извора енергије а да је изазовно балансирање производње енергије из ветра који је непредвидив. Наша производња струје је 75 посто из термоелектрана снаге 4000 мегавата и 25 посто из хидроелектрана снаге 3000 мегавата. Наш термосекор ипак није тако добро чуван и балансиран. Производња струје је мања и дневно плаћамо 400.000 евра за увоз струје, како је изјавила министарка грађевинарства и инфраструктуре Зорана Михајловић, док директор „Енерџи сејвинг групе” Слободан Ружић изјављује да нам је потребна једна термоелектрана снаге 620 до 900 мегавата. Проф. Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а говори у чланку „Зелени киловати 10 пута скупљи од струје из великих хидроелектрана” о цени струје и да ће ЕПС због откупа струје из обновљивих извора 2021. године губити 100 до 150 милиона евра годишње. Немамо довољно термоелектрана на угаљ, а струја од ветра је непоуздана. Наше термоелектране су старе, користе 35 посто од енергије угља јер производе само струју а не и топлоту како се ради у свету, немају постројења за елиминацију сумпорних и азотних оксида, имају огромне неуређене депоније пепела са којих се диже прашина а загађене воде из њих одлазе у реке Колубару, Саву и Млаву и подземне воде. Након копања угља земљиште се не рекултивише и приводи намени већ остају огромне површине неуређеног земљишта где су некада била села и њиве. Колубарски басен производи 30 милиона тона угља годишње за ТЕНТ и са процењеним резервама од 1,2 милијарде тона може да производи следећих 40 година али су блокови ТЕНТ-а стари 35 до 50 година и  неефикасни.

Наша енергетика се може поправити само завршетком ТЕ ТО Колубара Б по основном пројекту, по коме је већ уложено 350 милиона долара, тако да производи 700 мегавата струје и 760 мегавата топлоте, што би елиминисало увоз струје и смањило увоз гаса за грејање. Треба повећати производњу угља и развијати технологије за заштиту околине и добијање јефтине и поуздане енергије од угља и обновљиве од биомасе и органског отпада, уместо балансирања са скупом и непоузданом струјом од ветра.

За почетак организовати рекултивацију депонија пепела и јаловишта на површинским коповима за гајење енергетских биљака као и на запуштеном пољопривредном земљишту уз изградњу енергетских постројења , што би омогућило запошљавање на овим пословима и кад угља не буде било. Енергија од сунца и ветра може бити допуна енергији од биомасе и угља.

Мирољуб Станковић,
дипл.машински инжењер
Београд