Ugalj naš nasušni

U TV emisiji „Zelena energija kao cilj” od 12. januara ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić je izjavio da čuvamo termosektor i ulažemo na povećanje efikasnosti i i zaštitu životne sredine i da ćemo 2020. godine dostići 27 posto proizvodnje iz obnovljivih izvora energije a da je izazovno balansiranje proizvodnje energije iz vetra koji je nepredvidiv. Naša proizvodnja struje je 75 posto iz termoelektrana snage 4000 megavata i 25 posto iz hidroelektrana snage 3000 megavata. Naš termosekor ipak nije tako dobro čuvan i balansiran. Proizvodnja struje je manja i dnevno plaćamo 400.000 evra za uvoz struje, kako je izjavila ministarka građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović, dok direktor „Enerdži sejving grupe” Slobodan Ružić izjavljuje da nam je potrebna jedna termoelektrana snage 620 do 900 megavata. Prof. Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a govori u članku „Zeleni kilovati 10 puta skuplji od struje iz velikih hidroelektrana” o ceni struje i da će EPS zbog otkupa struje iz obnovljivih izvora 2021. godine gubiti 100 do 150 miliona evra godišnje. Nemamo dovoljno termoelektrana na ugalj, a struja od vetra je nepouzdana. Naše termoelektrane su stare, koriste 35 posto od energije uglja jer proizvode samo struju a ne i toplotu kako se radi u svetu, nemaju postrojenja za eliminaciju sumpornih i azotnih oksida, imaju ogromne neuređene deponije pepela sa kojih se diže prašina a zagađene vode iz njih odlaze u reke Kolubaru, Savu i Mlavu i podzemne vode. Nakon kopanja uglja zemljište se ne rekultiviše i privodi nameni već ostaju ogromne površine neuređenog zemljišta gde su nekada bila sela i njive. Kolubarski basen proizvodi 30 miliona tona uglja godišnje za TENT i sa procenjenim rezervama od 1,2 milijarde tona može da proizvodi sledećih 40 godina ali su blokovi TENT-a stari 35 do 50 godina i  neefikasni.

Naša energetika se može popraviti samo završetkom TE TO Kolubara B po osnovnom projektu, po kome je već uloženo 350 miliona dolara, tako da proizvodi 700 megavata struje i 760 megavata toplote, što bi eliminisalo uvoz struje i smanjilo uvoz gasa za grejanje. Treba povećati proizvodnju uglja i razvijati tehnologije za zaštitu okoline i dobijanje jeftine i pouzdane energije od uglja i obnovljive od biomase i organskog otpada, umesto balansiranja sa skupom i nepouzdanom strujom od vetra.

Za početak organizovati rekultivaciju deponija pepela i jalovišta na površinskim kopovima za gajenje energetskih biljaka kao i na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu uz izgradnju energetskih postrojenja , što bi omogućilo zapošljavanje na ovim poslovima i kad uglja ne bude bilo. Energija od sunca i vetra može biti dopuna energiji od biomase i uglja.

Miroljub Stanković,
dipl.mašinski inženjer
Beograd