Пушење и ковид 19

Добро је познато да пушење оштећује имуни систем и плућна ткива, услед чега су пушачи осетљивији на инфективне агенсе; они два пута чешће оболевају од инфлуенце (грип) и симптоми грипа су обично тежи код пушача. Пушење дувана је повезано с карциномом плућа и хроничном опструктивном болести. У Србији се инциденца пушења споро смањује, мада се о тој штетној навици већ одавно спроводе две корисне здравствене акције. Дан непушења, 31. јануар, увели су студенти медицине из Тузле и Бањалуке неколико година пре него што је Светска здравствена организација одредила да је 31. мај Дан без дуванског дима.

У епидемији коју је 2012. године изазвао корона вирус (МЕРС-ЦоВ) смртност пушача била је два пута чешћа. Зато је важно да се установи какав је утицај пушења дувана на исход ковида 19. Већ од почетка садашње пандемије, кинески лекари су испитивали однос пушења и овог вирусног обољења. Мада ти, и већина других публикованих почетних резултата, указују на негативан утицај пушења на ову вирусну болест, нужна су додатна истраживања да би се сигурније знало да ли је утицај значајан у боље дизајнираним студијама. Пошто је у неким крајевима Србије велики број овог вирусног обољења, а у популацији имамо много пушача, вредело би установити какав је однос тежине те болести код пушача, пасивних пушача (особе које у домаћинству живе с пушачем или раде у просторијама где се пуши), бивших пушача (они који су оставили дуван пре дуже од годину дана) и непушача. Тако ћемо сазнати како наше становништво, у овом погледу, реагује на изложеност дуванском диму.

Поред утицаја дима дувана на ширење корона вируса и тежину њиме изазваног обољења, вреди истаћи да код сваког пушача долази до подстицаја јетрених ензима који метаболишу (разарају) разне лекове, укључујући антималарике (хлорокин и хидрохлорокин). Али када се болесник смести у болничке услове, он постаје непушач јер је забрањено пушење. Поред апстиненцијалних тегоба, код њега се свакодневно смањује активност јетрених ензима и кроз недељу дана она је равна оној код непушача. Зато ако болесник-пушач узима неки лек који се метаболише у јетри пре доласка у болницу, а настави га узимати у истој дози када је „постао непушач”, она је превисока. Дакле, почетна доза лека, укључујући и неки од поменутих антималарика, након извесног времена проведеног у болници где пушач присилно бива претворен у непушача, постаје превисока и долази до повећања токсичних ефеката. Још увек није доказано да су наведени антималарици ефикасни лекови код корона 19 болести.

У време кућне изолације и забране директних контаката, то стање је за многе особе подстицај за повећану потрошњу цигарета, а неки бивши пушачи желе да пропуше. На тај проблем треба да указују тимови који руководе пандемијом, али и сви лекари, како би се то избегло. Поред информације која се даје грађанству о штетности повећане потрошње цигарета за исход ковид 19 инфекције, медицинско особље треба да саветују пушаче да смање или оставе цигарете, а бивши пушачи да у кризним моментима радије пређу на неке нефармаколошке поступке или да привремено користе чист никотин у разним приправцима или лек „бупропион” („Зyбан”) који је антагониста никотина и смањује никотинску зависност и апстиненцијалну кризу.

Академик Рајко Игић,
фармаколог и токсиколог
Чикаго