Pušenje i kovid 19

Dobro je poznato da pušenje oštećuje imuni sistem i plućna tkiva, usled čega su pušači osetljiviji na infektivne agense; oni dva puta češće obolevaju od influence (grip) i simptomi gripa su obično teži kod pušača. Pušenje duvana je povezano s karcinomom pluća i hroničnom opstruktivnom bolesti. U Srbiji se incidenca pušenja sporo smanjuje, mada se o toj štetnoj navici već odavno sprovode dve korisne zdravstvene akcije. Dan nepušenja, 31. januar, uveli su studenti medicine iz Tuzle i Banjaluke nekoliko godina pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija odredila da je 31. maj Dan bez duvanskog dima.

U epidemiji koju je 2012. godine izazvao korona virus (MERS-CoV) smrtnost pušača bila je dva puta češća. Zato je važno da se ustanovi kakav je uticaj pušenja duvana na ishod kovida 19. Već od početka sadašnje pandemije, kineski lekari su ispitivali odnos pušenja i ovog virusnog oboljenja. Mada ti, i većina drugih publikovanih početnih rezultata, ukazuju na negativan uticaj pušenja na ovu virusnu bolest, nužna su dodatna istraživanja da bi se sigurnije znalo da li je uticaj značajan u bolje dizajniranim studijama. Pošto je u nekim krajevima Srbije veliki broj ovog virusnog oboljenja, a u populaciji imamo mnogo pušača, vredelo bi ustanoviti kakav je odnos težine te bolesti kod pušača, pasivnih pušača (osobe koje u domaćinstvu žive s pušačem ili rade u prostorijama gde se puši), bivših pušača (oni koji su ostavili duvan pre duže od godinu dana) i nepušača. Tako ćemo saznati kako naše stanovništvo, u ovom pogledu, reaguje na izloženost duvanskom dimu.

Pored uticaja dima duvana na širenje korona virusa i težinu njime izazvanog oboljenja, vredi istaći da kod svakog pušača dolazi do podsticaja jetrenih enzima koji metabolišu (razaraju) razne lekove, uključujući antimalarike (hlorokin i hidrohlorokin). Ali kada se bolesnik smesti u bolničke uslove, on postaje nepušač jer je zabranjeno pušenje. Pored apstinencijalnih tegoba, kod njega se svakodnevno smanjuje aktivnost jetrenih enzima i kroz nedelju dana ona je ravna onoj kod nepušača. Zato ako bolesnik-pušač uzima neki lek koji se metaboliše u jetri pre dolaska u bolnicu, a nastavi ga uzimati u istoj dozi kada je „postao nepušač”, ona je previsoka. Dakle, početna doza leka, uključujući i neki od pomenutih antimalarika, nakon izvesnog vremena provedenog u bolnici gde pušač prisilno biva pretvoren u nepušača, postaje previsoka i dolazi do povećanja toksičnih efekata. Još uvek nije dokazano da su navedeni antimalarici efikasni lekovi kod korona 19 bolesti.

U vreme kućne izolacije i zabrane direktnih kontakata, to stanje je za mnoge osobe podsticaj za povećanu potrošnju cigareta, a neki bivši pušači žele da propuše. Na taj problem treba da ukazuju timovi koji rukovode pandemijom, ali i svi lekari, kako bi se to izbeglo. Pored informacije koja se daje građanstvu o štetnosti povećane potrošnje cigareta za ishod kovid 19 infekcije, medicinsko osoblje treba da savetuju pušače da smanje ili ostave cigarete, a bivši pušači da u kriznim momentima radije pređu na neke nefarmakološke postupke ili da privremeno koriste čist nikotin u raznim pripravcima ili lek „bupropion” („Zyban”) koji je antagonista nikotina i smanjuje nikotinsku zavisnost i apstinencijalnu krizu.

Akademik Rajko Igić,
farmakolog i toksikolog
Čikago