Прорадила „батак трансверзала”

Врање – Недавна хапшење Ћамила М. из Великог Трновца при покушају кријумчарења 500 килограма пилећих батака још једном је потврдило оно што се данима говори у Пчињском крају да је „батак трансверзала” са Космета преко југа централне Србије поново прорадила. Наиме, цариници су дубинском контролом пронашли више кутија са пилећим батацима.

     Како стоји у саопштењу надлежних истражних органа, царински службеници су у утоварном делу комбија врањских регистарских ознака, којим је управљао Ћамил М. из Великог Трновца, пронашли 33 кутије пилећих батака са Космета. Возач комбија је службеним лицима изјавио да је робу преузео од себи непознатог лица и да је требало да је преда такође непознатој особи из Лесковца. Када се овоме дода проналазак баченог „конфекционираног” меса на две локације у забаченим селима општине Прешево, и на периферији лесковачког села Стопања откривена радионица за прераду сумњивог меса са Космета у роштиљ месо онда је јасно да „батак трансверзала” прилично активна. 

      Оно што посебно у овом тренутку забрињава јесте чињеница да је то месо сумњивог квалитета и да му је поодавно истекао рок употребе након што је у замрзнутом или конзервисаном стању по магацинима стајало више година. Мада још увек нема званичних потврда о томе, али појаву многих алергија, инфекција и болести многи приписују овом месу.

      Ваља, међутим, рећи и да пилетина која разноразним каналима долази са Космета, по веома повољним ценама, завршава у појединим сухомеснатим производима који се као деликатеси продају широм Србије.

        У Ветеринарској инспекцији напомињу да су инспектори нон-стоп на терену. Међутим, контролише се оно што је легално и што се пријави. Потпуно су немоћни тамо где се то обавља кроз порозну административну линију према Космету где она једно домаћинство дели на два дела или пролази кроз двориште, а таквих ситуација на овом подручју је на десетине.

        Инспектори редовно контролишу легалне месаре и прерађиваче. Међутим, по кућама немају право, а и нико неће ни да их пусти да уђу, тамо да контролишу. Шта се у тим примитивним, и највероватније нехигијенским условима, производи то нико незна. То је посао за неке друге органе.

        Инспектори напомињу да у објектима које они контролишу нису пронашли неке производе који би указивали на неку неисправност. Све је то у некаквим границама, међутим, углавном све примедбе грађана проверавају кад добију потпуне податке од њих где су шта набавили. Они немају података да пилетина са Космета, чија је цена на велико од 120 до 200 динара, што зависи од количине, завршава у роштиљском месу, шункарици, салами и прженици. Имајући у виду да се килограм свињског и јунећег месеца креће од 420 до 480 динара онда је јасно о каквој се заради ради. Јер, ако се урачунају разни додаци у току производње ових специјалитета онда рачуница постаје многа јаснија.