Мира Фурлан: Ми смо ветерани распада

Глумица Мира Фурлан, у оквиру платформе „Alone together” коју је организовао Културни центар „Град”, говорила је о животу у Америци, филмској индустрији, Југославији, као и утицају епидемије на човека и уметност. Фурланова се јавила из Лос Анђелеса, како преноси Танјуг, где живи и ради у филмској школи, а као и многи време је проводила у изолацији у свом дому.

„Овде је ствар постала апсолутно политична. Контроле нема, републиканци отварају, демократе затварају... Републиканци хоће да бизнис иде даље, један од њих је у једном тренутку чак изјавио да старе људе треба жртвовати за младе. Отворимо све, па ко преживи, ако си стар, жао ми је”, испричала је Мира Фурлан.

Пандемија се претворила, како наглашава, у политички проблем, а земља је потпуно, као и увек, подељена.

„А Трамп? Не заслужује да се о њему уопште говори. То је грешка свих нас, целог света, што му дајемо оно што му треба. Људи се баве његовим твитовима, а заправо се дешава много горе иза кулиса, лудилу нема краја”, каже глумица.

Упитана колико је сличности с Југославијом и подељеношћу с ових простора, каже да је наратив исти, речи и апсолутна подељеност земље на два табора.

„Ми смо ветерани распада. Ми знамо како све то изгледа, зато је мени све то што се дешава у Америци и пре вируса – дежа ви. Дух је пуштен из боце као и код нас. Ми смо видели, наш пример нам говори, једном када га пустиш, он неће тек тако ући унутра”, сматра Фурланова.

Ефекат пандемије на све људе, према њеном мишљењу, огроман је. „Човек се човека боји.”

„Занимљиво ми је колико нас је на неки начин то све променило. Осећам то. Мислим на тај страх од близине другог човека који постаје потенцијални непријатељ, невероватно”, каже глумица и додаје да се сада људи не боје „само” друге боје коже, пола, друге сексуалне оријентације, већ свакога.

„Сваки човек је потенцијални непријатељ. Зато све што желимо да направимо, треба направити сад. Године те на то науче, нема времена више, ни у микроживоту, ни глобално”, наглашава она.

Можда је крај света, додаје, и они људи који су стајали на углу улице са великим транспарентима – можда је њихово време дошло.

„Свакако имам то осећање да је дошао крај једног света који смо знали”, сматра.

Присећајући се играња у популарној серији „Лост” и улоге научнице која је изгубила све, каже да се недавно запитала да ли ћемо сви тако живети, „с пушком у руци, на брду, бранећи свој мали врт, тиквице и патлиџане”.

Оно што зна засигурно јесте да најзад почиње да држи онлајн предавања у филмској школи након подуже паузе.

„Сада интензивно учим, бојим се стравично тог искуства, не могу да замислим да испред себе на екрану имам 15 малих лица од којих свако ради нешто своје. Али надам се најбољем”, уз широки осмех каже глумица.

Недавно је учествовала у малом експерименту које је спровела Америчка унија режисера, с циљем да се покаже како ће изгледати филмска индустрија након короне, како и шта треба урадити како би све функционисало.

„Био је то један дан снимања, сви смо имали озбиљну опрему, маске… Најстрашније је било за камермана и људе око камере јер се ту стално дирају ствари, људи дирају све и свашта… Питање је како то контролисати, како се дисциплиновати, како се сетити да си нешто додирнуо…”, наводи и признаје да она нема ту концентрацију „ту врсту присебности, фокуса”, те зато бира да остане код куће.

Додала је и да јој не прија да се осећа стално „бизи” (заузета), јер највише воли да има времена да прочита лепе књиге и препоручила је три које су је одушевиле: „The Overstory” Ричарда Пауерса, „Milkmen” Ене Брнс и „On earth we are briefly gorgeous” Оушна Вуонга.