Расно питање поделило америчке новинаре

Смрт црнца из Минеаполиса под коленом белог полицајца узроковала је превирања не само у вашингтонским центрима моћи и полицијским станицама већ и у америчким редакцијама.

Расни немири који су уследили после усмрћивања Џорџа Флојда ставили су медије на пробу. Темељи професије се преиспитују, па и због питања ко и како треба да извештава и да ли је потребно да се чује свака страна. Услед редакцијског размимоилажења око извештавања и коментарисања са протеста, новинари појединих редакција су се побунили, приморавајући уреднике да поднесу оставке.

„Њујорк тајмс” је пре неколико дана објавио текст у којем републикански сенатор Том Котон позива председника Доналда Трампа да изведе војску на улице да би сузбио нереде, што је бројне новинаре тог либералног листа навело да изразе револт на друштвеним мрежама.

Иако је главни уредник бранио став да треба да се чују различити гласови, ситуација у редакцији се није смиривала. Џејмс Бенет, уредник који је пустио Котонов текст „Пошаљите трупе”, поднео је оставку док је његов заменик премештен на друго радно место. Бенет се извинио и казао да није требало да објави текст, док је издавач поручио да коментар сенатора из Арканзаса није одговарао уређивачкој политици листа.

Истовремено су бројни новинари „Филаделфија инквајерера” одбили да се појаве на послу јер је њихов главни уредник на насловној страни објавио текст „И зграде су важне”. Наслов је алудирао на крилатицу са демонстрација „Животи црнаца су важни” и чињеницу да су поједини учесници протеста ломили излоге, пљачкали продавнице и уништавали приватну својину, између осталог и подметањем пожара. Како се бура због изједначавања вредности зграда и живота људи није стишавала, уредник је поднео оставку. Због речи или поступака који су оцењени као политички некоректни, оставке су током демонстрација подносили и уредници на сајту у оквиру медијске групе „Вајс” и у магазину из империје „Кондеј нест”.

Подигла се прашина и због тога што је „Питсбург пост газет” склонио двоје афроамеричких новинара са рада на причи о расним немирима, објашњавајући да су коментарима на друштеним мрежама показали да су субјективни. Репортери су оптужили редакцију да је „покушала да ућутка црне новинаре”, одричући се прилике да добије другачију перспективу догађаја. У Америци се годинама води дебата о томе да ли медији запошљавају довољно Афроамериканаца, Латиноса и осталих мањина или углавном приказују свет из визуре белог човека. 

Устао је и део редакције „Волстрит џорнала” након што је  бивши уредник и садашњи коментатор Џејсон Рајли написао да црнци свакодневно далеко више страдају у међусобним обрачунима него од руке полицајаца, али да то не изазива пребројавање жртава нити протесте. Како пише Рајли, и сам Афроамериканац, због медијског инсистирања на расним темама и једнообразном извештавању стиче се погрешан утисак да полиција ништа друго и не ради осим што се обрачунава са црнцима, а истина је, сматра он, да полиција спасава животе припадника ове мањине.

За разлику од либералних редакција попут „Њујорк тајмса”, „Вашингтон поста” или Си-Ен-Ена, који су о Флојдовој смрти јављали искључиво кроз призму расне дискриминације, конзервативни „Волстрит џорнал” (део групације Руперта Мардока) објављивао је и другачија схватања. Међу њима су и текстови о томе да званични подаци показују да полиција убија двапут више белаца него црнаца. Ни либерални медији не оспоравају ове податке, али нагласак стављају на то да Афроамериканци страдају несразмерно уделу у општој популацији.

Дешавања у америчким редакцијама поделила су и читаоце. Једни су у коментарима оптужили „Њујорк тајмс” да се са Котоновим текстом ставља на страну „расистичке Трампове политике”, док су други после Бенетове оставке писали да лист уводи једноумље, удовољава оном делу грађана „који би да се забрани све што се њима не допада” и спречава сваку критику на рачун Афроамериканаца. За многе је највећи проблем то што су новине дале Котону право да објави сопствени текст уместо да су његово мишљење само пренеле и одмах га обезвредиле у редакцијским текстовима и коментарима (као што чине са Трамповим изјавама). Став да војска треба да заводи ред и мир на америчким улицама – за многе либералне Американце је нелегитиман и не може му се дати простор у новинама.

Из вида се, међутим, губи још једна перспектива. Амерички медији су много пута преносили сличне коментаре у којима се позива на интервенцију америчке војске, али тада није било оптужби о ширењу нелегитимних коментара јер се радило о завођењу реда и мира на туђим улицама.