Такви смо какви смо

У пробној сали на петом спрату Народног позоришта у Београду редитељ Јагош Марковић са бројном глумачком екипом приводи крају пробе представе „Др” Бранислава Нушића. Премијера ове комедије, коју је Нушић написао 1936. године, биће изведена у четвртак, 26. јуна.Нушићева целовечерња комедија „Др” на сцени националног театра до сада је  имала само једну поставку, 1936. године у режији Јосипа Кулунџића.

Комедија „Др” прати причу о богаташу који уз помоћ новца покушава да купи углед и памет, о размаженом сину, нездравим амбицијама. У читању Јагоша Марковића, како нам открива драматург Молина Удовички, радња комада догађа се овде и сада, у модерној кући. Нушићева генијалност допире до овог времена, без икаквих проблема. Дело има водвиљских елемената, али с обзиром на концепт, то је пре комад који виђамо код Јонеска. Нема приземне комике, ликови су грађени надреално, ирационално, без баналности, каже Молина.

На сцени затичемо три сјајна глумца. Док се ЈелисаветаСека Саблић спуштала низ степенице, за клавиром седи Радмила Живковић,а за столом Предраг Ејдус. Брише зној са лица.Мучи га његов Живота Цвијовић. Оригиналан је, непоновљив, убедљив...

– Нушић, колико год да је кроз своје ликове критиковао негативне појаве,са друге стране је и волео своје јунаке. Живота је човек који је пошто-пото хтео да за кратко време постигне оно што је постигао у финансијском смислу: да стекне углед, памет, образовање, позиције у друштву. Имао је виталност, зато се и зове Живота. У заплетима је интелигентан, брзо мисли, духовит је, занимљив, може се посматрати из разних углова – открива Ејдус.

„То, Радо, одлично је... Прекрсти се” – сугеришередитељ Ради Живковић. „Сачекај, прекрстићу се. Крстим се овде цео дан”, одговара глумица. „Реквизита, где је реквизита? Зовите ми Олгу.Пецо, замисли да си Костјуков, извијај се. Ти Срећковићу, поклони се као у доба француског класицизма...” салом одзвања дубоки глас Јагоша Марковића који даје сугестије, трансформише се у готово све ликове: Дару, Мару, Животу... Глуми, пење се, па спушта низ степенице, пева, храбри глумце. 

– Нушићје увек савремен, зато је класик, чак је увредљива реч актуелан, јер то припада другим фреквенцијама. Те горке истине и та наша рационалност, скоројевићи, лоповлуци, који се на првом нивоу читају, ту и остају. Испод тога, он ипак даје други живот. Зато је Нушић лековит и спасоносан. Такви смо какви смо, против себе не можемо, смејемо се својим манама – каже Марковић.

На клупи поред сцене седи Ивана Жигон. Тумачи Клару у сасвим новом виђењу. „Око ње се дешава заплет”, објашњава глумица. „Марковић је Клару доста актуелно протумачио, на неки начин тумачим Европу данас”. У сали смех, аплаузи. Пратимо дијалог Секе Саблић и Предрага Ејдуса. Памтимо речи: „Колико километара мираза даје министар саобраћаја за девојку”. Звучи познато, актуелно, ововременски... На сцени босоног редитељ Марковић, своје ципеле изула је и Сека Саблић која играДрагу, проводаџијку, са пуно шарма, енергије, луцидности... 

– То су све нушићевски ликови, то је наше, то је вечито. Желим да представа буде лака, смешна, да се људима допада, да уживају у истини, препознавању – каже Сека Саблић.

На сцени поново Рада Живковић, Јагош Марковић и Нушић... „Поново истина, радимо оно што је реално, најреалистичније што може људима да се догађа. Још увек смо на оном Нушићевом бићу од пре стотину година. Шта нам значе технолошке могућности када ми сами изнутра не можемо да се састављамо сами са собом, када су нам породични односи такви да свако има своју нит и мисао, каже Рада Живковић која игра мајка Мару.

Александар Срећковић тумачи сина Милорада. Ивана Шћепановић је Цвијовићева кћерка Славка, Бранко Видаковић Ујка Благоје, Александра Николић Госпођа Спасојевићка, Олга Одановић Госпођа Протићка, Ненад Маричић Велимир Павловић, Дарко Томовић Доктор, Наташа Нинковић Сојка, Драган Николић Сојкин муж, Милан Вучковић Пепика. Марковић је одабрао и музику. Сценограф је Борис Максимовић, костимограф Божана Јовановић.