Дракулић и Ковач поново у игри за Бор

Нова влада, било ко да је саставља, добиће у наслеђе и један врућ приватизациони кромпир, а то је продаја Рударско-топионичарског басена Бор. „Врућ” зато што су се чак два тендера за продају капитала овог предузећа неславно завршила, а потенцијални купци који у оба случаја нису имали довољно новца да исплате суму коју су понудили, поприлично су искомпромитовали продају овог комбината.

Трећа срећа неки би рекли, а да ли ће тако и бити показаће, наравно, време и догађаји. Оно што је већ сада познато је то да је држава променила стратегију и одустала да РТБ прода на још једном тендеру.

Према досадашњим најавама из Министарства за економију за будућу експлоатацију црвене руде тражиће се стратешки партнер. Чини си, међутим, да тај концепт није до краја разрађен, а према сада расположивим информацијама такав стратешки партнер био би у ствари већински власник с уделом капитала од око 70 одсто. У неком даљем развоју догађаја удео државе могао би бити и смањен.

Било како било, потенцијалних купаца или стратешких партнера за РТБ Бор не недостаје. Нимало чудно с обзиром на то да се на светској пијаци и даље задржава висока цена црвене руде. Своју спремност да постану већински власници већ су исказали и потенцијални купци с прва два тендера – овдашњи бизнисмен Зоран Дракулић и аустријски Мирко Ковач. Дракулић је на првом тендеру с понуђених 340 милиона долара био рангиран као други, али касније, после одустанка прворангираног румунског „Купрома”, због недоречених приватизационих прописа није позван на преговоре. На другом тендеру није учествовао, а већ је неколико пута у јавности изјављивао да његове друге фабрике у Србији могу да прераде целу производњу бакра што га неминовно чини заинтересованим за борски комбинат.

Из овог надметања, бар према најавама, неће изостати ни Мирко Ковач упркос томе што му је недостајало око 150 милиона долара да на продужетке исплати понуђених 466 милиона долара и што је за погрешну процену сопствених могућности кажњен с десет милиона долара колико је држава Србија од њега наплатила.

Из Министарства економије најављују да ће крајем овог или почетком наредног месеца бити расписано нешто као претквалификациони тендер за РТБ чија је суштина да се пријаве потенцијални стратешки партнери који би изнели и своја виђења и захтеве за сарадњу с државом на борском примеру.

– Наш циљ је да добијемо првокласну рударску компанију као стратешког партнера за Бор – каже Небојша Ћирић, помоћник министра економије за ресор приватизације – Сви аспекти овог избора биће пажљиво размотрени, а држава би требало уговором добро да се обезбеди да стратешки партнер испуни све обавезе. Јер, од њега се очекују инвестиције, пре свега градња нове топионице, санација еколошке штете, нова опрема, све то у вредности 200-300 милиона долара.

Први корак у овој стратегији приватизације РТБ-а била би конверзија државних потраживања у капитал предузећа. Иначе, чак 70 одсто свих дугова потражују државни повериоци. Остатак од око 30 одсто су комерцијалне обавезе и оне се процењује на око 120-130 милиона долара. Према Ћирићевим речима једнa од опција је да се формира заједничко предузеће с новим партнером, нешто слично као са „Заставом”, а друга да износ који се односи на комерцијалне обавезе плати стратешки партнер као неку врсту улазнице, учешћа у капиталу. Уколико се урачунају и обавезне инвестиције произилази да би цео пакет за стратешког партнера био тежак око 400 милиона долара. У обе варијанте стратешки партнер би добио 70 одсто капитала.