Тровање храном

Тровање храном је појава која се најчешће јавља током летњих месеци, а код већине је благог интензитета. Наравно, може бити и знатно израженије са тешким симптомима, а може доћи и до смрти.

У најчешћем броју случајева јавља се када особа конзумира храну или пиће који су заражени бактеријама, бактеријским токсинима, паразитима или вирусима. Тровање храном може се појавити и приликом конзумирања хране која није инфективна (попут отровних гљива) или хране која садржи тешке метале (попут живе или олова) или отровне хемикалије (инсектициди).

Најчешће се храном могу отровати осетљиве групе: старе особе, труднице, деца и одојчад, као и особе са хроничним обољењима (дијабетес, AIDS, хепатитис, итд.)

Бактерије су изазивачи тровања бр. 1 и на организам делују непосредно или посредно (путем токсина које излучују). Најпознатије бактерије кривци тровања су: салмонела, ешерихија коли, шигела, стафилококе и клостридијум. Могу се наћи у недовољно термички обрађеном месу, риби, живини, јајима, месним прерађевинама, шлаговима, питама, пудингу, сутлијашу и зараженој води.

Вируси и паразити изазивачи тровања долазе у контакт са храном кроз недовољно термички обрађене намирнице и шкољке путем контаминиране воде.

Отровне гљиве изазивају веома озбиљна тровања и делују на централни нервни систем изазивајући делимичну или потпуну парализу.

Неке рибе и шкољке природно су отровне и делују попут отровних гљива на нервни систем. Друга врста тровања рибом је путем хистамина.

Тровање инсектицидима, нарочито органофосфатима веома је опасно. Инсектициди нису толико опасни као за штеточине, али уколико се примењују погрешно, могу у ланцу исхране изазвати велике проблеме.

Остали отрови могу се наћи у дивљим плодовима, листовима и цветовима, али кривац може бити и индустрија са кадмијумом из конзерви, оловом и арсеном из вештачких ђубрива и киселинама и оловом у сточној храни која потом долази до нашег тањира.

Све врсте тровања храном имају заједничке симптоме: мучнина, повраћање, грчеве у стомаку и дијареју. Ако је бактерија кривац, уз поменуте треба додати и главобољу и грозницу. Симптоми се јављају већ после сат-два од конзумирања хране, а трају од 1 до 7 дана.

Тровање које није инфективно има другачије симптоме: на пример код шкољки – слабост или парализа која се од уста шири по целом телу, иритација, осећај топлоте или хладноће, а код тровања рибом са хистамином – црвенило, јак бол у стомаку. Ова тровања могу изазвати велике последице по нервни систем.

Код тровања отровним гљивама – сужење зеница, сузе, зној, претерано лучење пљувачке, вртоглавица, збуњеност, кома, напади. Тровање органофосфатима (инсектицидима) има исте симптоме као код тровања гљивама.

Највећа компликација код тровања храном јесте дехидратација – када тело губи више воде и електролита (натријума, калијума). Бактерија листерија може изазвати проблеме код још нерођене деце, а ешерихија може негативно утицати на бубреге. Даље компликације су и артритис и крварење.

Дијагнозу тровања лекар лако успоставља физичким прегледом и упоређивањем симптома. Уз то, може затражити и налаз крви и узорак мокраће и столице да би се потврдило присуство бактерија или паразита. Уколико сте појели нешто покварено, обавезно потражите лекарску помоћ.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com