Петина оболелих од короне има миокардитис

Појава вируса корона отворила је многа питања о томе како ковид 19, осим на плућа, утиче и на друге органе и да ли може да испровоцира појаву неких здравствених тегоба. Научници су утврдили да око 20 одсто болесника са вирусом корона има миокардитис. Вирусна инфекција се на срце најчешће прошири у току упале дисајних путева (на пример ковид 19 пнеумоније) или у току цревне инфекције код ентеровируса. Колико ће бити тешко запаљење срчаног мишића зависи од имунолошких механизама и наследне предиспозиције (густине рецептора за вирусе у срцу). Ризик од појаве миокардитиса је већи у пролеће и касну јесен.

Како истиче професор др Арсен Д. Ристић, кардиолог и начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију Клиничког центра Србије, члан нуклеуса групе експерата за болести миокарда и перикарда Европског удружења кардиолога, у свету годишње од упале срчаног мишића оболи око 1,5 милиона људи (око 22 на 100.000  становника). Већина брзо оздрави и потпуно се опорави, код око 20 одсто развије се срчана слабост, а четири до пет од 100.000 оболелих жена и пет до шест од 100.000 оболелих мушкараца умре од миокардитиса.

Др Арсен Д. Ристић (Фото Д. Д. Кесар)

– Ово обољење је међу водећим узроцима изненадне смрти код спортиста и зато ни на који начин не треба потценити компликације вирусних инфекција и ризик од појаве упале срчаног мишића. Болест почиње вирусном инфекцијом грла, плућа или проливима, малаксалошћу, боловима у мишићима на које се после десетак дана надовежу болови у грудима, гушење, отицање ногу, аритмије, малаксалост. Најважније је разликовати бол у грудима у миокардитису и бол код срчаног удара (инфаркта) – објашњава др Ристић, који је као један од водећих европских експерата у овој области позван да на овогодишњем Европском конгресу кардиолога (који ће се због пандемије уместо у последњој недељи августа у Амстердаму одржати виртуелно у форми интернет презентација) одржи два предавања о миокардитису.

Иначе, миокардитис може да прође и са врло мало тегоба, на пример само са пробадањима у грудима и прескоцима у срчаном раду. Касније заостану прираслице између плућне и срчане марамице које при новим прехладама, премору или променама времена изазивају пробадање у грудима. Нажалост, миокардитис се може представити и брзо прогресивном срчаном  слабошћу или изненадном срчаном смрћу због опасних аритмија.

– Који вируси изазивају упалу срчаног мишића? Око 30 такозваних кардиотропних вируса може да изазове миокардитис. Најчешћи је парвовирус Б19, најпознатији су коксаки вируси, али миокардитис много чешће може да изазове вирус грипа, херпес симплекс вирус 6, хепатитис Це, ХИВ, цитометаловирус, Епштајн-баров вирус, па и вирус Западног Нила, а нажалост и вирус који изазива ковид 19. Сем вируса упалу срчаног мишића често изазива и „borrelia burgdorferi”, паразит којег преносе заражени крпељи – појашњава наш саговорник.

– Наши болесници се највише боје коксаки миокардитиса али се он у последњих 10 година веома ретко детектује у самом срчаном мишићу иако скоро све одрасле особе и око 90 одсто деце има у крви антитела на коксаки вирусе. Клиничка сумња на миокардитис се поставља на основу типичних тегоба, анализа крви, промена у електрокардиограму и налаза који се добијају ултразвучним прегледом срца и магнетном резонанцом – додаје др Ристић.

Критеријуми за постављање дијагнозе јесу тегобе које пацијент има са миокардитисом као што су нагло настали бол у грудима који се појачава на удах, гушење, појачано замарање, прескоци у срчаном раду, осећај лупања срца, губици свести, тешка, прогресивна срчана слабост и стање шока. За дијагностику је важно урадити ЕКГ, холтер и тест оптерећења, понекад и 24-часовни холтер ЕКГ, ту су и маркери оштећења кардиомиоцита, повишени срчани ензими (тропонин) уз повишене маркере запаљења (ЦРП), као и ултразвук срца. Уколико је потребно ради се и катетеризација срца и снимање на магнетној резонанци. Карактеристике које повећавају сумњу на миокардитис су телесна температура око 38 степени целзијусових, у периоду од пријема до 30 дана уназад уз знаке респираторне инфекције (дрхтавица, главобоља, болови у мишићима, општа слабост) или гастроинтестиналне инфекције (губитак апетита, мучнина, повраћање, дијареја), али и постојање сличне болести у породици.

– Болеснике који имају више од два позитивна знака за миокардитис лекари упућују на биопсију срчаног мишића којом се једино може поставити коначна дијагноза. Биопсија се ради у локалној анестезији под рендгенском контролом у сали за катетеризацију срца, преко „уводника” дебљине два милиметра којим се кроз вену у препони или на врату, а у новије време и кроз артерију на руци дође до срца и узме узорак величине 1-2 милиметара. У Клиничком центру Србије ова метода је део рутинске клиничке праксе већ више деценија. Ова методологија је од пре три године доступна и у нашој земљи захваљујући труду и ентузијазму проф. др Маје Станојевић и проф. др Александре Кнежевић, са Института за микробиологију Медицинског факултета у Београду – подсећа др Ристић.

Код великог броја болесника вирусна инфекција не доведе до трајних оштећења срца. Као и грип, када вирусна инфекција прође, престају и запаљење срчаног мишића и све тегобе. Код мањег дела пацијената развија се дилатативна кардиомиопатија (срце се прошири и ослаби) што онда захтева доживотно лечење, смањује способност за физички напор, квалитет и дужину живота. Особе које су се опоравиле од миокардитиса требало би да у следећих шест месеци избегавају веће физичке напоре, а уколико су спортисти у том периоду не иду на такмичења. Када се после прехладе, грипа или стомачног вируса појави замарање, аритмије или гушење морали би да се што пре јаве лекару – саветује др Арсен Ристић.