Представа „Лоунли пленет“ тиче се свих нас

Страх и анксиозност постају за многе норма. Како да будем сит, ако једем све ређе и ређе? Како да перем руке, ако нема воде?

Да је позориште пронашло начин да се избори са пандемијом посведочиле су и ове реченице које смо, поред осталих, могли да чујемо у Атељеу 212 на генералној проби представе „Лоунли пленет” чији су аутори Маја Пелевић, Олга Димитријевић, Тања Шљивар, Димитрије Коканов и Игор Коруга.

Представа „Лоунли плeнет” најбољи је доказ да театар може да опстане као уметничка пракса у неким својим облицима, а премијера је вечерас у несценским просторима Атељеа 212. Као један од седморо гледалаца, репортер „Политике” имао је, заиста, привилегију да присуствује, у овим ванредним околностима, правом позоришном доживљају. Седморо гледалаца биће присутно и на премијери.

„Лоунли пленет” је имерзивна представа у којој је сваки аутор написао сопствени текст у којем се бави неком од тема у вези са пандемијом. Управо због мера струке ауторски тим зауставио се на три извођача (Олга Димитријевић, Димитрије Коканов и Маја Пелевић) и седам гледалаца (Ања Ђорђевић, композитор, Јасмина Холбус, сценограф, као и Владимир и Марина Младеновић, Маријана Цветковић, Филип Перић и новинарка „Политике”).

– Веома чудно се осећам, али има неке чари. Увек сам волела камерна окупљања и мало публике и јако ми прија све ово у Атељеу 212. Ово јесте чаробно. Када гледам унапред и назад, уопште није тако, али желим да будем сада, ту и овде и да уживам у представи – каже Ања Ђорђевић, док Јасмина Холбус наглашава:

– Привилегија је и част бити у Атељеу 212, после ове паузе, те гледати и слушати нешто што се тиче конкретно нас и баш те паузе. Има то примесу садашњости, али и будућности, и неку назнаку где све ово може да нас одведе. Тај формат који је перформативан, у којем аутори сами говоре своје и туђе текстове овде су спојени у једно. То је оно што недостаје нашем друштву: осећај целине, заједнице, саосећајности. Представа „Лоунли пленет” тиче се свих нас, када бисмо имали ту меру једногласа коју смо управо ми овде у Атељеу 212 доживели као публика и били укључени у њихов једноглас, мислим да би онда та будућност коју они проричу била много боља и лепша за свакога.

 У представи „Лоунли пленет” кроз колажну структуру на више сценских пунктова прожимају се ауторски и извођачки гласови, користећи концепт специфичне туристичке туре, посебно поштујући актуелне прописане мере јавног окупљања.

„Позоришта су почетком епидемије прва затворила врата, с обзиром на немогућност окупљања већег броја људи у јавном простору. Опет, такозвано социјално дистанцирање не би требало нити би смело да значи укидање јавне сфере, као ни праксе извођења. Ако смо као уметници и пре морали да размишљамо тржишно и нудимо се на тржишту рада, константно смишљајући нове пројекте, са короном је и наша прекарна позиција појачана”, записали су аутори у каталогу представе „Лоунли пленет” уз напомену: свет је и пре пандемије био неправедан, рањен и неподношљив.