Новинари под притиском

Током јучерашњег, последњег дана заседања Светског конгреса Међународног института за штампу у Београду, директор института Дејвид Даџ истакао је у разговору за „Политику” да поштовање слободе штампе у Србији постоји у начелу. Ипак је додао: „Упркос евидентном напретку претходних година, у пракси се манифестују крупни пропусти”.

Осврнувши се на нерасветљена убиства новинара у Србији, Даџ је рекао: „Очигледна је склоност одређених кругова да кажњавају, штавише врше одмазду над ауторима који описују непријатне истине.”

Без линије раздвајања

Енглез бечких манира, на челу ИПИ-ја, нагласио је, међутим, да склоност вршењу притиска на новинаре никако није српска, већ свеевропска „специјалност”: „Не може се повући линија раздвајања између земаља унутар и изван ЕУ... Проблеми постоје широм Европе, иако се манифестују у различитим облицима.” Издвајајући примере Словеније, Пољске и Велике Британије, земаља у којима је учестала пракса кривичног гоњења новинара због објављивања истине, Даџ је истакао „перфидност” тамошњих власти. „Санкционишу новинаре позивајући се на важеће законе. Када је неоправданост таквих потеза очигледна, ваде последњи адут из рукава – позивају се на законе о одбрани од тероризма, који стављају сва друга демократска начела ван снаге.”

Оно што је Даџ сажето критиковао није манифестовано само у три поменуте државе. „Политика” је последњих година редовно извештавала о методима илегалног надзора и отварања кривичних истрага против новинара широм Европе, због објективног и истинитог извештавања. У Немачкој је покренуто сијасет званичних истрага против тамошњих медија и новинара због одавања државних тајни, сарадње са потенцијалним терористима...

На оптуженичкој клупи

Најмаркантнији је био прошлогодишњи случај отварања истраге против седам водећих листова Немачке, њихових новинара и главних уредника, од хамбуршког недељника „Цајт” до дневника „Франкфуртер алгемајне”. Пребачено им је да су развијали антидржавне, активности – јер су известили и поднели доказе о незаконитој спрези политичког врха и обавештајних служби Немачке са америчким „рођацима” у служби ЦИА.

У Швајцарској су изведени новинари „Блика” пред лице правде због одавања војних тајни. Објавили су садржај тајног египатског телеграма који је пресрела тамошња војнообавештајна служба. Суд није желео да уважи чињеницу да је објављивање тих података било повод за потоњу истрагу Европског парламента и Савета Европе, и за каснију осуду илегалних пракси ЦИА у Европи.

„Нимало не зачуђује чињеница да је Европски суд за људска права апеловао на политичаре да се критичкије односе према пракси ометања истраживачког новинарства”, закључио је Даџ, да би, на крају, указао на европски парадокс: „Тек недавно у БиХ је уведена законска обавеза заштите новинара пред законима којим би могла да се угрози слобода штампе... У Доњем дому у Лондону, сличан нацрт закона је одбијен.”

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------------

Само профитабилни медији могу бити независни

Само профитабилни медији могу сачувати независност у раду, а посебно у земљама југоисточне Европе у којима велике европске компаније виде велики потенцијал за партнерство, оценили су јуче учесници регионалног конгреса на тему „Медији, маркетинг и пословање”.

Учесници конгреса су нагласили да је југоисточна Европа „један од најдинамичнијих региона у свету” у области економије и да у тим земљама постоје велики ресурси које треба подржати преношењем знања и технологија.

Представник немачке компаније ВАЦ Андреас Рудас, која у власништву има 50 одсто акција у „Политици”, истакао је да велике компаније нуде помоћ за оснивање медијских кућа у Србији, као и партнерство у области пословања.

–Ми смо одговорни само за бизнис, а ви за издаваштво. Ми се старамо да се на прави начин воде послови и да одређени медиј има економски раст, и не мешамо се у то шта ће писати – казао је Рудас и прецизирао да је то услов квалитета и објективности новинарства у Србији.

Он је рекао да се у Србији у том смислу мења приступ и види напредак у штампаним медијима, што доказује и партнерство са „Политиком” и додао да ће ВАЦ наставити са програмима обуке у области менаџмента.

Представник Телевизије РТЛ Ханс Мар истакао ЈЕ да је да Србија „заостаје за земљама у региону по питању оглашавања у медијима”, за које се издваја само 10,5 евра по становнику, с обзиром на то да се у Бугарској за исте намене издваја 19,8 евра, а у Хрватској више од 20 евра.

Он је рекао да у сфери електронских медија у Србији постоји монополкоји гуши конкуренцију и самим тим смањује простор за оглашавање.

–Не будите уплашени од конкуренције. Србија је већ део Европе и хајде онда да играмо по европским правилима, јер ћете тако профитирати – поручио је он политичарима.

Директор Телевизије Б92 Веран Матић је казао да је простор за оглашавање у Србији неискоришћен због политичке нестабилности у земљи.

Он је нагласио да Србија још нема европско законодавство у сфери медија, да постоји проблем расподеле фреквенција, зато што је подељен велики број националних фреквенција, јер држава на тај начин хоће да одржи контролу над медијима.

Тема регионалне конференције, која је „продужетак” јуче завршеног Светског конгреса медија, били су политички утицаји на медије, правна регулатива, медијско тржиште, рекламирање и светски медијски трендови.

Скуп је организовала Медијска организација југоисточне Европе.

Танјуг

------------------------------------------------------

Лука Мичета поднео оставку

Директор Новинске агенције Танјуг Лука Мичета поднео је јуче неопозиву оставку на ту функцију. Мичета је писмом обавестио председника и премијера Србије Бориса Тадића и Војислава Коштуницу да подноси неопозиву оставку на место директора Танјуга. Лука Мичета је за директора Танјуга постављен 2003. године, а мандат је требало да му траје до 17. јула ове године.

По закону, Влада Србије именује чланове Управног одбора (УО) Танјуга, чији је оснивач и власник држава, а Управни одбор (УО) бира директора те новинске агенције.

Мандат досадашњем председнику и члановима УО Танјуга је истекао у априлу, а Влада Србије је 12. јуна за в.д. председника УО Танјуга именовала новинара листа „Политика” Ненада Стефановића. За в.д. чланове УО Танјуга именовани су дипломирани економиста Тања Гавриловић, новинар новосадског листа „Дневник” Александар Радоњић, филмски редитељ Олег Новковић, директор маркетинга у компанији „Мекен Ериксон” Ванда Кучар, новинар у Привредној комори Србије Бранислав Гулан и новинари Танјуга Мирко Драгишић, Милица Јованетић и Новица Андрић.

Бета