Потрага за стварношћу

Нови Сад – „Јасно ми је да је међу свим стварима које покажем на платну, људско биће најважније. Вероватно да постоји милион ствари које бих као редитељ могао да сугеришем својим глумцима, али ја им најчешће кажем: „Немој да глумиш”. Уместо тога замолим их да ми покажу емоцију лика који тумаче и помогнем им у уверавању да су способни да прођу искуство таквих емоција”, изјавио је у једном од интервјуа за „Политику” велики јужнокорејски и светски редитељ Ли Чанг Донг.

Овом аутору Фестивал Синема сити у Новом Саду приредио је ретроспективу и наменио награду Ибис за уметнички допринос светском филму. Тако ће се у Чанг Донговој колекцији најпрестижнијих светских филмских награда из Венеције, Карлових Вари, Солуна, Кана и три „азијска оскара”, наћи и ова из Србије. Дата од срца, као знак поштовања и препознавања вредности његовог целокупног стваралаштва.

Пројекције филмова „Зелена рибица”, „Пеперминт слаткиш”,  „Оаза” и „Тајни зрак” у новосадском биоскопу Арена, представљају омаж редитељу познатом по својој страсти за реализмом, по прекорачењу граница у пластичном представљању стварности кроз филмске слике, по исцрпљујућим захтевима за своје глумце и глумице, попут Мон Со Ри или Џеон До Јеон, који обично шетају од фестивала до фестивала руку пуних награда. Препознатљивом, уосталом, и по истрајности да буде једноставан, документаран, готово хиперреалистичан.

Јунаци егзистенцијалистичких филмова Ли Чанг Донга су у потрази за идентитетом („Зелена рибица”), за љубављу („Оаза”) или, једноставно, за нечим у шта ће моћи да верују („Тајни зрак”). Они представљају одраз и слику своје земље, чулни су и предодређени да снажно проживе сваки тренутак, емотивно исцрпљени својом личном причом. Они не дозвољавају гледаоцима да их олако доживе. Отварају се и разоткривају постепено у свој својој несавршености. Нуде могућност да их као гледалац откријете и у себи, дубоко скривене у вашој подсвести или срцу. Међутим, упркос тешким судбинама које представља у својим филмовима који се  увек тичу стварности и света у којем живимо, Ли Чанг Донг за себе каже: „Ја сам увек оптимиста – и то озбиљно мислим”.

У биографији овог врсног аутора записано је да је рођен 1954. године у Теагу, да је дипломирао на Кјунгпук Националном универзитету на којем је студирао корејски језик и литературу, да је 1983. године објавио свој први роман  „The Booty”, а онда започео и филмску каријеру пишући сценарија за филмове Парк Кванг Соа „Starry Island” (1993) и „A Single Spark” (1995). Свој први филм „Зелена рибица” режирао је 1997. и одмах освојио свет. Уследили су потом и култни филм „Пеперминт слаткиш”, надмоћни „Оаза”, па пауза због обављања дужности министра за културу и туризам Јужне Кореје, да би уследио „Тајни зрак” који је 2007. награђен  на Канском фестивалу.

„То што сам од потенцијално плодног писца постао филмски редитељ, резултат је неколико чудних околности, а вероватно и жеље да казним самог себе. У сваком случају, водила ме је и радозналост да откријем зашто је дистанца између филма и реалности све већа, зашто су филмови све апатичнији. И онда, у таквом трагању, открио сам да заправо чиним супротно – сводим разлику између филма и стварности на минимум”, изјавио је својевремено за „Политику” Ли Чанг Донг који је публици Фестивала Синема сити упутио видео-поруку велике захвалности.

Дубравка Лакић
--------------------------------------------------------------

Емоционални вођа

Нови Сад – Јужнокорејска глумица Мон Со Ри, добитница награда на фестивалима у Венецији и Солуну, ових дана у Новом Саду на Синема сити фестивалу, који је прогласила отвореним, са дивљењем говори о редитељу Ли Чанг Донгу. Иако су сарађивали на само два играна филма, „Пеперминт слаткиш” и „Оаза”, током разговора са глумицом, која је врло популарна у својој земљи, стиче се утисак да се ово двоје уметника врло добро познају и разумеју.

(/slika2)– У једном од многих разговора пред снимање, на моје питање ’Шта још желиш да прикажем’, Ли Чанг Донг ми је одговорио – ’Само прикажи оно што би ти желела да видиш на платну’. Том одговору се често враћам и увек када снимам преиспитујем се да ли је то оно чему би поверовала да сам само гледалац – каже у разговору за наш лист Мон Со Ри. Она додаје да је Чанг Донг редитељ који „емоције својих ликова исписује између редова сценарија”, што глумци морају да открију и надограде у раду са њим.

– Чанг Донг вас током разговора о лику наводи да мислите и о себи, истражујете себе, проширујете видике, рушите границе, и да тако јунаке које играте поставите на виши емоционални ниво. Он никада не заборавља емоције. Оне га покрећу и воде приликом рада на филму, још од када је филм само у форми идеје, па све до монтаже и пробних пројекција. Он је емоционални вођа, неко ко у вама пробуди и оно за шта мислите да не постоји – истиче Со Ри, и не крије да искуство рада са Ли Чанг Донгом несебично користи у раду са другим редитељима.

На наше питање да ли и у раду са другим редитељима добија оно што глумцима пружа, Ли Чанг Донг je одговoрила:

– У некима од њим сам препознала размишљање Чанг Донга и његов начин рада , али то је уочљиво само у назнакама. Све остало ми недостаје. Тек када снимате са Донгом, разумете зашто глумци пате када заврше снимање филма са њим. Сви ми који радимо са њим смо несрећни, јер знамо да са другим редитељима нећемо сарађивати тако добро, темељно, али и исцрпљујуће. Без обзира колико то некада деловало мучно, искуство и знање које нам он пружи су непроцењиви – закључује Мон Со Ри.
И. А.