Уживање у црвеним бобицама

Упитан, пред одлазак из Србије, шта ће му највише недостајати кад заврши службовање у Београду, амбасадор једне скандинавске земље нам је рекао: малине, рибизле, купине, боровнице. Причао је како су се, у ово доба године, његова деца отимала о повластицу ко ће од њих да оде на пијацу, јер су се већ унапред радовала тезгама с гајбицама црвеног бобичастог воћа, а свако је имао омиљено, па би оно и превагнуло.

– Увек су се враћали с препуним кесама! Биће им тешко, кад одемо одавде, да се навикну да ово воће купују у радњи по стотинак грама, плаћају за то онолико колико би у Србији за килограм, и да на крају закључе да мирис и укус нису ни приближни овдашњем – био је искрен дипломата.

И док његови земљаци и други „западњаци” ове драгоцене воћке радо стављају у јела од меса (нарочито су омиљене као сосови уз дивљач и печење), код нас се оне ипак највише користе за слаткише. Мекани патишпањ с рибизлама, мафини с купинама, сладолед од малина, крем од боровница, рецепти су слични, па ипак сваки има неки сопствени „шмек” који га чини јединственим.

Нутриционисти би вероватно сад упозорили да је ово најмање пожељан начин да се једе ово изузетно здраво воће (у које се убрајају и брусница, огрозд, шумска јагода) – познато је да благотворно делује на метаболизам, чува нас од вишка килограма, јача имунитет. Препоручују се свежи и сушени плодови, сокови и чајеви.

Али, ко у ове вреле дане да одоли леденој посластици од сочних, киселкастих бобица? Да бисмо, ипак, удовољили и стручњацима, пре него што оваквом дивотом завршимо ручак, предлажемо и „озбиљна” летња јела: од тиквица, паприка, бораније, парадајза, рибе и пилетине, по традиционалним и новим  рецептима.