Мало среће, мало туге

У налету тениса, фудбала и сталној политичкој тензији, са малог екрана су се повукле старе и нове ТВ серије. Кад се све сабере (и одузме) највише аплауза побрала је рурална сага Радоша Бајића „Село гори а баба се чешља”, са 24 епизоде и најавом да се пишу и припремају наставци.
Аутор и редитељ је у недавној, последњој епизоди ове сезоне наговестио ко би могао да буде главни јунак у будућим наставцима, предајући штафету узбуђења, са сценом свадбе, сину Драгану кога игра Ненад Окановић. То је онај, ако се сећате, што глуми зубима, што има недефинисани израз на лицу, па се не зна да ли ће да каже нешто паметно или ће да „закуца” неку глупост. Зашто се публици допао баш он? Ваљда зато што свако у кући има по једног „сина Драгана”, мушког или женског.

Падајући повремено у пасторалу, а повремено извлачећи оштре тонове о изумирању и заостајању сеоских средина, „Село гори а баба се чешља” је велика посвета Морави, реци која има значајно место у српској митологији, традицији, историји, култури, посвета људима нераскидиво везаним за њене водоплавне токове. И то је извукло серију у којој се говори заборављеним, потиснутим дијалектом коришћеним око Рековца, физиолошке потребе обављају у природи, возе луксузни аутомобили, а догађаји се преплићу по неписаном закону битисања: мало среће, мало туге, а у међувремену, понека слава и интрига за засмејавање. Колико је то далеко од серије „Секс и град” или од филма о Индијана Џонсу...

Кад му је коначно пружена шанса Радош Бајић је знао колико је важно да, насупрот натуршчицима, постави зрелу глумачку екипу, како да превазиђе падове у причи и драматуршке слабости. За себе је сачувао право на сентименталност и поетику, малу сеоску филозофију и универзалне поруке утехе којима се приклањамо пред неминовностима. Углавном га није преварио инстинкт где да се заустави, које линије да води даље и колико је неопходно да његова серија буде различита од свега претходног што се развлачи и форсира на телевизији, посебно на јавном сервису. И позлатило му се кроз гледаност. Пошто је то прерасло у респектабилни пројекат, остаје да разреши и неминовну (само)питалицу да ли породична мануфактура, из које је проистекао, може да савлада нарасле захтеве које је донела популарност серије.

Порција мудрости – Маја Дивац из продукцијске куће „Мрежа” уводи нас сваки дан у Европу емисијом „Еунет” на Првом програму РТС-а у касним поподневним сатима. То су тематски опредељени, кратки прилози са доста статистике и подуке шта и како урадити да би се прекорачио праг за бољи живот.

Заправо, није баш поуздано уверење колико су корисне ове емисије јер су монотоне, увек у истом подучавајућем ритму. Маја Дивац је озбиљна, умерена новинарка, али ни изгледом и говором не поседује ону меру ТВ атрактивности неопходну да би оно што жели да поручи везало пажњу гледалаца. Приступ се годинама не мења, а опрема је прилично скромна, што, такође, не доприноси привлачности понуђеног, до те мере да их неки доживљају као пасаже које треба прескочити. Све у свему, време је да се „Еунет” осавремени, технолошки унапреди и учини емисијом правог, европског стила, а мање соцреалистичком порцијом мудрости.

Антонио је уморан – Још један допринос колекцији ступидних реклама. Извесни мрзовољни Антонио пред телевизором јауче како је уморан и неупотребљив све до тренутка када му се на видику, уместо заносне партнерке, укаже ледени чај одређене марке, који, наравно, враћа снагу и вољу за сексом.

Мала, антиалкохоличарска промена, јер док траје Европско првенство у фудбалу на рекламном престолу је пиво. Пени се, слива, испија у великим гутљајима, мушкарци знају зашто. Кад не пенуша пиво, пене детерџенти у најновијем спектру омамљујућих мириса јоргована и ђурђевка, то најбоље знају жене. Деци су намењене грицкалице, чоколаде и сладолед, евентуално млеко. Све жеље могу се испунити на кредит које рекламирају банке. И ту се круг затвара, намирене су све циљне групе, само остаје тупи осећај о бескрајном понављању и доконости. Рекламни блокови су најсуровији подсетници како се и на кога троши слободно време, коме се поклањају часови предаха и колико незаслужене наклоности добија телевизија.