Дивчибаре између стварности и могућности

На Дивчибарама се у последњих неколико година интензивно гради . Ничу бројни објекти за издавање или продају апартмана, од којих су неки архитектонски потпуно неуклопљени у амбијент, пре свега висином, која достиже четири па и пет спратова.

Масовна градња није праћена одговарајућом инфрастуктуром. Дивчибаре нема канализациону мрежу, због чега се вишак отпадних вода из септичких јама излива у оближње потоке, што и визуелно и по задаху скреће пажњу. Вода је у неким насељима  доступна само повремено у току дана, а када је има, слаб је притисак јер се повећао број потрошача који користе капацитете постојећег водовода. Описана нередовност у водоснабдевању траје годинама, али се у последње време интензивирала и проширила на већи број корисника.

Одређени број објеката који су раније грађени и коришћени сада су напуштени и изгледају сабласно – на пример одмаралиште радника Пошта Србије, или одмаралиште за децу Стари град. Други објекти су само започети па остављени недовршени – рецимо, комплекс предвиђен за конгресни центар инвеститора компаније Вујић, који заузима огроман плац. Има и објеката који су се показали као неуспела решења, какво је преграђивање потока у самом центру Дивчибара и поплочавање поточног корита, што је у исходу донело бољитак само локалним жапцима, јер се на простору где је због преграђивања отежано протицање воде створила бара у величини осредњег базена.

Контејнери за смеће се нередовно празне, тако да се сваковрсни органски и неоргански  отпад обилато разбацан у широком кругу око контејнера. Описани призор је свакодневан и иритантан.

Огроман је број напуштених животиња – паса и мачака, које се боре за преживљавање и страдају у најстрашнијим околностима једни од других и од возила.

Дивчибаре тренутно нема пекару, нема посластичарницу, ради само једна самоуслуга и једна мини-продавница мешовите робе, а пијаца је у фази реконструкције, па се продавци и купци сналазе око импровизованих тезги.

Дивчибарски шумски фонд, који чине претежно борови и брезе, озбиљно је страдао, борови највише, за време сушних година у последњој декади, али шумска управа није до сада организовала ниједну акцију сече осушених стабала и евентуалне садње младица у најугроженијим деловима терена.

Све наведено је апел локалним (Град Ваљево) и републички, властима да предузму енергичне кораке како би Дивчибаре као ваздушна бања, скијалиште, излетничко-планинарска дестинација и однедавно спортски центар (импозантни објекат Милоша Теодосића) – оправдало атрибуте што му се приписују и добило место које заслужује у туристичкој понуди Србије.

Бранислава Ј. Костић
Београд