Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби који су добили Оскара

Срби који су добили Оскара
Карл Малден (Фото Википедија)

Међу три хиљаде досадашњих добитника угледне филмске награде Оскар, коју од 1929. године додељује Академија филмских уметности и наука Сједињених Америчких Држава, било је и седам Срба. Карл Малден (право име Младен Секуловић) ово престижно признање добио је 1952. године за најбољу споредну мушку улогу у филму „Трамвај звани жеља”. Био је номинован за Оскара и 1954. за улогу у антологијском филму „На доковима Њујорка”. Умро је 2009. у 97. години живота.

Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста, аниматор, професор на Филмској академији у Загребу и члан Црногорске академије наука и умјетности, Оскара је добио 1962. за најбољи кратки анимирани филм „Сурогат”. Он је био први Србин рођен ван САД који је добио ову награду. Преминуо је 1998. у Загребу.

Као четрнаестогодишњак Ужичанин Стојан Стив Тешић је са родитељима отишао у САД. Живели су у Чикагу, Индијана, где је касније и дипломирао на Универзитету Индијана, на одсеку за славистику и руску књижевност. Писао је за позориште и филм, а за сценарио за филм „Breaking Away” („Четири пријатеља”) добио је Оскара 1979. године. По његовој жељи југословенска премијера тог филма одржана је у Ужицу. Умро је у 53. години, у Сиднеју, Нова Шкотска, у Канади.

У истој 1979. години Оскаром је овенчан и Зоран Пешић, рођени Земунац, који је одрастао у Прокупљу. Угледно признање добио је за специјалне ефекте у филму „Супермен” Ричарда Донера, а тада је стекао и надимак „Човек који је научио Супермена да лети”. Начин на који је успео да прикаже летење на великом платну по њему је назван „zoptic”. Сарађивао је и на култном филму Стенлија Кјубрика „2001. Одисеја у свемиру”.

Иноватор на пољу филмске камере, инжењер оптике и електронике Мирко Ковачевић, добио је Оскара 2007. године за ФИ+3 систем који регулише три функције сваког објектива на филмским камерама. Награду је на 79. додели поделио са колегом Хауардом Престоном.

Годину дана после Мирка Ковачавића, Оскара за техничко достигнуће 2008. добио је и професор др Дејан Илић, научник из области физичке хемије, микрорачунарства, електронике и професор Универзитета у Грацу, родом из Селевца код Смедерева. Реч је о производу „аримакс” који даје светло уз чију помоћ могу да се уоче детаљи који обичном оку нису видљиви. Производ се примењује у филмској индустрији, али и у медицини, аутомобилској индустрији, код сигурносних система…

Ђорђе Милашиновић, као члан екипе, награђен је Оскаром за визуелне ефекте у остварењу „The Jungle Book” 2017. године. То је био његов први пројекат а након тога радио је на неким од најскупљих и најпознатијим филмовима – „Осветници – Рат бескраја”, „Пирати са Кариба – Салазарова освета”, „Планета мајмуна – Рат”.

Јован Поповић,
Београд

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jasmina Brkić
A Bojana Nikitović, kostimograf iz Beograda, za film Marija Antoaneta?
Toni Peric
Vidi se koliko Amerikanci zaista "mrze" Srbe!
Iz Britanije
Amerikanci "vole" svakoga ko radi za njih.
Саша Микић
Американци и не знају где је Србија, а те који су добили Оскара, сем Душана Вукотића су убрајали и још увек убрајају у Американце са неким ''егзотичним'' пореклом. Када погледате све те из филмске индустрије почев од глумаца, па на даље свима у биографијама пише да су овог или оног порекла што за публику и није толико битно. То је онај чувени амерички ''melting pot'' где сви постају поносни што су Американци.
Boris
" у Сиднеју, Нова Шкотска, у Канади.", morao sam par putam da procitam da bih shvatio geografski polozaj.
Јован К.
Тај Сиднеј о коме је реч је на острву Кејп Бретон, које припада Новој Шкотској у Канади. Постоји и Сиднеј у САД (држава Небраска). И најзад, Сиднеј у Аустралији.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, Dušan Vukotić je bio Crnogorac, a Oskara je dobio kao jugoslovenski autor, i, drugo, niko od nabrojanih Oskara nije dobio zbog toga što je Srbin, dobili su Oskara zbog svojih radova!
Mira
Dragan P. mi citamo ono sto zelimo. I da... to su bili amerikanci jugoslovenskog porekla (osim Vukotica koji nije bio Amerikanac). A svi amerikanci osim prastanovnika su odnekuda dosli, zar ne?
Dragomir Olujić Oluja
Dušan Vukotić je rođen u selu Bileća kod Danilovgrada (CG), u CG živeo do svoje 5. godine, izjašnjavao se kao Crnogorac...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.