Срби који су добили Оскара
Међу три хиљаде досадашњих добитника угледне филмске награде Оскар, коју од 1929. године додељује Академија филмских уметности и наука Сједињених Америчких Држава, било је и седам Срба. Карл Малден (право име Младен Секуловић) ово престижно признање добио је 1952. године за најбољу споредну мушку улогу у филму „Трамвај звани жеља”. Био је номинован за Оскара и 1954. за улогу у антологијском филму „На доковима Њујорка”. Умро је 2009. у 97. години живота.
Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста, аниматор, професор на Филмској академији у Загребу и члан Црногорске академије наука и умјетности, Оскара је добио 1962. за најбољи кратки анимирани филм „Сурогат”. Он је био први Србин рођен ван САД који је добио ову награду. Преминуо је 1998. у Загребу.
Као четрнаестогодишњак Ужичанин Стојан Стив Тешић је са родитељима отишао у САД. Живели су у Чикагу, Индијана, где је касније и дипломирао на Универзитету Индијана, на одсеку за славистику и руску књижевност. Писао је за позориште и филм, а за сценарио за филм „Breaking Away” („Четири пријатеља”) добио је Оскара 1979. године. По његовој жељи југословенска премијера тог филма одржана је у Ужицу. Умро је у 53. години, у Сиднеју, Нова Шкотска, у Канади.
У истој 1979. години Оскаром је овенчан и Зоран Пешић, рођени Земунац, који је одрастао у Прокупљу. Угледно признање добио је за специјалне ефекте у филму „Супермен” Ричарда Донера, а тада је стекао и надимак „Човек који је научио Супермена да лети”. Начин на који је успео да прикаже летење на великом платну по њему је назван „zoptic”. Сарађивао је и на култном филму Стенлија Кјубрика „2001. Одисеја у свемиру”.
Иноватор на пољу филмске камере, инжењер оптике и електронике Мирко Ковачевић, добио је Оскара 2007. године за ФИ+3 систем који регулише три функције сваког објектива на филмским камерама. Награду је на 79. додели поделио са колегом Хауардом Престоном.
Годину дана после Мирка Ковачавића, Оскара за техничко достигнуће 2008. добио је и професор др Дејан Илић, научник из области физичке хемије, микрорачунарства, електронике и професор Универзитета у Грацу, родом из Селевца код Смедерева. Реч је о производу „аримакс” који даје светло уз чију помоћ могу да се уоче детаљи који обичном оку нису видљиви. Производ се примењује у филмској индустрији, али и у медицини, аутомобилској индустрији, код сигурносних система…
Ђорђе Милашиновић, као члан екипе, награђен је Оскаром за визуелне ефекте у остварењу „The Jungle Book” 2017. године. То је био његов први пројекат а након тога радио је на неким од најскупљих и најпознатијим филмовима – „Осветници – Рат бескраја”, „Пирати са Кариба – Салазарова освета”, „Планета мајмуна – Рат”.
Јован Поповић,
Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


