Комарци срушили двокрилце

Кад су у понедељак увече Бели двор засенили двокрилци у ниском лету, страни новинари су се збуњено распитивали шта се дешава. Нико није умео да им одговори. „Ах, па они су запрашивали комарце”, објаснила им је сутрадан колегиница из Србије, али се гости после тога нису осећали нимало паметније. Познато је да бомбардери умеју да затресу небо над Београдом, али нико из иностранства није претпостављао да смо толико заглављени у времену да комарце истребљујемо методама које у напреднијим деловима света памте само времешнији грађани. Знају да смо овладали ватром, видели су када смо потпалили амбасаде, па су рачунали да смо сустигли и друга велика цивилизацијска открића. Вукове смо преобразили у слатке лабрадоре, дивље свиње претворили у омиљену порцију меса, големе зверове смо укротили, једино сићушне крвопилне зујалице још харају нашим улицама.

Као што аутомобиле најлакше палимо на гурку, изгледа да комарце ипак најефикасније убијамо ручним млатилицама. Свега неколико дана после запрашивања комарци опет насрћу на становнике приобаља. Сем ако све оне крилате пијавице из Венеције и Амстердама, много влажнијих крајева у којима се комараца отарасе још у рано пролеће, нису на лето пребегле у Београд.

Надлежни понављају да сваког пролећа, баш као и свугде у свету, чине све како би сузбили ларве летећих пецкалица пре него што одрасту и пробуде се изгладнеле, али, знате, овде је обалски појас дугачак 200 километара, водотокови су неочишћени, њихови изливи и трајне баре нису пописани, напуштени чамци и сплавови су поплављени и затрпани ђубретом, септичке јаме, једина канализација за трећину града, напуњене су до врха, поклопци са шахтова су украдени, легла за комарце има на све стране и нико им не може ући у траг. Читав систем не функционише, док се припрости грађани распитују за ништарије попут комараца, истовремено разбацујући по улици неиспијене конзерве у којима се крвопије такође настањују. Такав изговор је самоубилачки, јер се од грађана не може очекивати основна култура ако држава и локалне власти не предузимају ништа да почисте потпуни неред са свим последицама, од којих су многе и горе од комараца. Животиње не могу да опседају прави град, већ само логор у дивљини, што Београд, како следи из оправдања одговорних, очито јесте.

Док не постанемо град, житељи престонице могу само да ризикују са кућним инсектицидима. Произвођачи тврде да су препарати безопасни, стручњаци упозоравају да студије доказују њихово штетно дејство на људски организам. Постоји прича да је једно хемијско средство, повучено из продаје у јануару, садржало једињење које је у Првом светском рату коришћено као бојни отров. Произвођач није лагао када је објавио да више не може у Европи да пронађе компоненте од којих га је правио, само није објаснио због чега их у развијеном свету нема већ тридесет година. Значи да грађани могу да трпе уједе и надају се да им се неће запатити нека болест коју комарци преносе или могу да купују инсектициде и верују да им хемикалије неће доћи главе. Време је за избор, лето ће трајати још три месеца.