Komarci srušili dvokrilce

Kad su u ponedeljak uveče Beli dvor zasenili dvokrilci u niskom letu, strani novinari su se zbunjeno raspitivali šta se dešava. Niko nije umeo da im odgovori. „Ah, pa oni su zaprašivali komarce”, objasnila im je sutradan koleginica iz Srbije, ali se gosti posle toga nisu osećali nimalo pametnije. Poznato je da bombarderi umeju da zatresu nebo nad Beogradom, ali niko iz inostranstva nije pretpostavljao da smo toliko zaglavljeni u vremenu da komarce istrebljujemo metodama koje u naprednijim delovima sveta pamte samo vremešniji građani. Znaju da smo ovladali vatrom, videli su kada smo potpalili ambasade, pa su računali da smo sustigli i druga velika civilizacijska otkrića. Vukove smo preobrazili u slatke labradore, divlje svinje pretvorili u omiljenu porciju mesa, goleme zverove smo ukrotili, jedino sićušne krvopilne zujalice još haraju našim ulicama.

Kao što automobile najlakše palimo na gurku, izgleda da komarce ipak najefikasnije ubijamo ručnim mlatilicama. Svega nekoliko dana posle zaprašivanja komarci opet nasrću na stanovnike priobalja. Sem ako sve one krilate pijavice iz Venecije i Amsterdama, mnogo vlažnijih krajeva u kojima se komaraca otarase još u rano proleće, nisu na leto prebegle u Beograd.

Nadležni ponavljaju da svakog proleća, baš kao i svugde u svetu, čine sve kako bi suzbili larve letećih peckalica pre nego što odrastu i probude se izgladnele, ali, znate, ovde je obalski pojas dugačak 200 kilometara, vodotokovi su neočišćeni, njihovi izlivi i trajne bare nisu popisani, napušteni čamci i splavovi su poplavljeni i zatrpani đubretom, septičke jame, jedina kanalizacija za trećinu grada, napunjene su do vrha, poklopci sa šahtova su ukradeni, legla za komarce ima na sve strane i niko im ne može ući u trag. Čitav sistem ne funkcioniše, dok se priprosti građani raspituju za ništarije poput komaraca, istovremeno razbacujući po ulici neispijene konzerve u kojima se krvopije takođe nastanjuju. Takav izgovor je samoubilački, jer se od građana ne može očekivati osnovna kultura ako država i lokalne vlasti ne preduzimaju ništa da počiste potpuni nered sa svim posledicama, od kojih su mnoge i gore od komaraca. Životinje ne mogu da opsedaju pravi grad, već samo logor u divljini, što Beograd, kako sledi iz opravdanja odgovornih, očito jeste.

Dok ne postanemo grad, žitelji prestonice mogu samo da rizikuju sa kućnim insekticidima. Proizvođači tvrde da su preparati bezopasni, stručnjaci upozoravaju da studije dokazuju njihovo štetno dejstvo na ljudski organizam. Postoji priča da je jedno hemijsko sredstvo, povučeno iz prodaje u januaru, sadržalo jedinjenje koje je u Prvom svetskom ratu korišćeno kao bojni otrov. Proizvođač nije lagao kada je objavio da više ne može u Evropi da pronađe komponente od kojih ga je pravio, samo nije objasnio zbog čega ih u razvijenom svetu nema već trideset godina. Znači da građani mogu da trpe ujede i nadaju se da im se neće zapatiti neka bolest koju komarci prenose ili mogu da kupuju insekticide i veruju da im hemikalije neće doći glave. Vreme je za izbor, leto će trajati još tri meseca.