Краљ из прашине

Доследност фигурацији и портрету сликарка Ивона Плескоња (1974) показала је и на најновијој изложби у београдској Националној галерији насловљеној "Извор". На монументалним портретима и аутопортрету оствареним техникама акрилика, угљена, уља на платну и папиру, Ивона Плескоња говори о малим-великим људима, о величини хуманог бића, о еманципацији, превазилажењу страха...

Репрезентативни кадрирани ликови на платнима сведеног колорита и на овој изложби показују да је стваралаштво Ивоне Плескоње и даље у знаку урбаног иконичког сликарства. Баш као и претходна изложба "Хероји" одржана у марту ове године у галерији "Београд" на Косанчићевом венцу.

- Верна сам фигурацији из простог разлога што ми апстракција није тако блиска. Одувек сам имала потребу да изразим људски лик, и да посматрач који гледа моје радове прими неку поруку и на свој начин доживи оно што сам желела да кажем. На овој изложби моја ликовна трагања фокусирају се око порекла човека, његове природе, суштине, путева сазнања. Oтуда назив "Извор", мада на почетку нисам имала јасну визију о томе да ли би изложба уопште требало да има некакав наслов. У настојању да се ускладим са самом собом, у том процесу освешћивања шта желим заправо да урадим, дошла сам до назива. Прва варијанта назива била је "Фараони", каже Ивона Плескоња. Наиме, младолики Ром са београдског асфалта, један од сликаркиних модела који доминира на монументалним платнима као што су "Рођен из прашине краљ", "Чистач" и "Краљ новог света", уметницу је асоцирао на фараона.

"Његова опуштеност и смиреност коју емитује, његов живот чистача уличне прашине, били су моја снажна инспирација за ова платна. Намера ми је била да кажем колико обични, мали људи могу да делују моћно и значајно, како сви ми имамо ореол над главом и како смо сви свети и од Бога дати", објашњава уметница.

Ивона Плескоња је протагониста младе и амбициозне генерације сликара која се потврдила на значајним изложбама као што су Октобарски салон или вршачки Бијенале младих (1998). Још за време студија у своју биографију убележила је неколико награда из фонда ФЛУ - за најбољу студију и најбољи цртеж, као и награду за фотографију из Фонда БЦ процесор.

Тражећи одговоре на питања идентитета, Ивона негује и аутопортрет и тај сегмент свог рада пореди са двосеклим мачем.

"Потреба ка сликању аутопортрета чини ми се понекад као херметични, зачарани круг. Можда је реч о егоцентричној фази из које, рекла бих, полако излазим. Добро је када инспирација налази упориште у интимном, личном, али уметност не сме бити сасвим херметична. Из интиме би ваљало да се изнедри нешто универзално", објашњава Ивона Плескоња.

Аналитичари Ивониног сликарства склони су да у њеним платнима траже асоцијације на савремене компјутерске колажне технике, иако ова уметница, како каже, не показује никакву личну склоност ка стрипу или компјутерској уметности. Редуковани колорит такође није последица свесне намере, већ су ове одлике одраз потребе да покаже како свет изгледа данас и сада. "Ако би људи са друге планете желели да виде како изгледају Земљани, ја би им показала моје слике", каже уметница.

Ивона Плескоња учила је у класи Анђелке Бојовић, сликарке и педагога чије су јој критике, сугестије и помоћ и данас веома драгоцени.