Оставка у последњи час

Лука Мичета, доскорашњи генерални директор новинске агенције Танјуг, одржао је реч и у среду 18. јуна поднео је неопозиву оставку, баш као што је дан раније и најавио. Прилику да оде својевољно, искористио је такорећи у последњи час. И без оставке, директорско место морао би да напусти за мање од месец дана, јер 17. јула истиче му петогодишњи мандат.

Намеру да се повуче Мичета је саопштио само неколико дана пошто је Влада Србије именовала вршиоце дужности председника и чланова Управног одбора агенције. Једно од могућих објашњења за убрзани одлазак могао би бити и спор око просторија у Кнез-Михаиловој улици, у којима је смештен Међународни прес центар Танјуга. Пре неколико дана пропао је пети покушај да се после судске одлуке Агенција исели из простора који Савез новинара Србије и Црне Горе сматра својим.

Лука Мичета, (1959) рођени Београђанин, завршио је Прву београдску гимназију и уписао студије економије. Пре доласка на чело националне новинске агенције био је новинар и уредник недељника НИН.

„Први текст објавио сам у НИН-у 1986. године и од тада па у протеклих 17 година доживео сам у НИН-у најлепше тренутке у каријери. Функција у Танјугу биће потпуно ново искуство за мене али трудићу се свим силама да му вратим славу коју је некад имао”, прокоментарисао је своје именовање 2003. године.

Чим је преузео кормило, тврдио је да је агенцију затекао уништену, опљачкану али и обећао да ће све довести у ред. Ако је судити по кабинету, нема спора да је у томе успео. Они који су тамо залазили кажу да је све на дугме а улаз под контролом камера. Агенцији због нерешеног статуса већ годинама не цветају руже, а репрезентативан кабинет наводно опремили су издашни пријатељи и познаници бизнисмени који, ето, нису могли да гледају директора у неусловном простору. Не зна се да ли је то помогло или не да на „Блицовој” листе 50 најутицајнијих људи у медијима лане заузме 44. место.  

У јеку напора да се држава измести из медија, његова опаска прошлог лета да су „данас државни медији и јавни сервиси на мртвој стражи објективног новинарства” није прошла незапажено. Пренели су је готово сви листови а „Време” прошлог јула сврстало у изјаве месеца. То међутим не значи да је као директор државне агенције бранио државу по сваку цену.

У јануару Мичета је управо државу оптужио да жели да уништи агенцију. У подужем отвореном писму министру културе Војиславу Брајовићу (са страница НИН-а) држави и њеном министарству приписао је деструктивну намеру да „жели да заустави развој и експанзију Танјуга, тачније да га уништи”. Уз опаску да је агенција под његовим руковођењем „од дна дошла до врха”, као главног кривца најављене пропасти означио је министровог помоћника за медије Драгана Јањића „који све ово жели да уништи” и фаворизује конкурентске агенције. Тешке речи пале су због пара, јер у буџету за 2008. годину агенцији је намењено за трећину средстава мање него лане, уз објашњење да Танјуг мора да се привикава на тржишну утакмицу.