Вреди ли чувати матичне ћелије

Епилог случаја у којем је обелодањено да је швајцарска компанија „Крио сејв”, којој је око 10.000 родитеља из Србије поверило на чување матичне ћелије своје деце, под истрагом и да јој је одузета лиценца не назире се ни годину дана касније. Београдски адвокат Растко Петаковић, који је и разоткрио неправилности у пословању те компаније каже за „Политику” да се кривични поступак и даље води пред швајцарским судом.

– Нема много промена од када је завладала епидемија. До тада је започет кривични поступак, ангажовали смо швајцарске адвокате и стекли статус оштећене стране, тако да можемо да учествујемо у поступку, у доказивању…– појашњава наш саговорник.

Пре годину дана ова афера је у јавности подигла прашину и пољуљала поверење у банке матичних ћелија, пошто се из медија сазнало да поменута швајцарска компанија у својим лабораторијама више не чува узорке матичних ћелија. Тек неколико дана касније клијенти су мејлом обавештени да су матичне ћелије њихове деце пребачене у пољску банку „Фамикорд” у Варшави. Међутим, опет се из медија сазнало да је судбина једног броја узорака и даље непозната. Наиме, у Пољску је пребачено око 98 одсто, док су транспорт преосталих узорака кочиле партнерске компаније према којима је „Крио сејв” имао дуговања.

Петаковић додаје да је тај проценат сада већи од 99 одсто, јер је накнадно добијена потврда од „Фамикорда” да је пронађен  још један број узорака.
– Део још није пронађен и транспортован, али је реч о изузетно малом броју. „Фамикорд” је у Србији ангажовао особу да буде у контакту са породицама – додаје Петаковић.
Тренутно у Србији преко овлашћених представника послује шест иностраних банака, а др Весна Ракоњац из Управе за биомедицину Министарства здравља каже да у протеклој години дана нису имали пријаве грађана који имају уговоре са банкама матичних ћелија у иностранству, а ни пријаве на рад овлашћених представника тих банака у нашој земљи. Ипак, због прошлогодишњег искуства, управа је обавезала све овлашћене представнике иностраних банака матичних ћелија да у року од месец дана по издавању сагласности за извоз матичних ћелија доставе потврду иностране банке о пријему матичних ћелија, као и да обавесте о статусу матичних ћелија на пријему – да ли су матичне ћелије прихватљиве за депоновање.

– Ако јесу, доставља се податак под којом ознаком су депоноване, како бисмо имали увид и могли у најкраћем року да пружимо информацију клијентима у случају неког сличног немилог догађаја. У ситуацији када банка достави потврду о неадекватности узорка матичних ћелија за депоновање, овлашћени представник је дужан да о томе обавести клијента са којим је банка потписала уговор – објашњава др Весна Ракоњац и подсећа да иностране банке нису у надлежности Министарства здравља.

Иако су прошле године огорчени родитељи најављивали тужбе, оснивање удружења, данас се мало ко сећа случаја „Крио сејв”. Поједине компаније у Србији се и сада рекламирају нудећи на сајтовима приче о излечењу болести за које је чак и наука рекла да матичне ћелије ту не могу да буду од помоћи.  Недостатак и манипулација информацијама – од тога шта све матичне ћелије заиста могу да излече, претеривање у листи болести којима могу да стану на пут до прикривања информација да ова терапија носи и ризике попут опасности од малигних болести, од будућих родитеља створили су лаку мету. Док су страна удружења лекара реаговала још пре десет година, упозоравајући на агресивну кампању у којој се претерује с обећањима, код нас је таква реакција изостала. Једни тврде да је разлог тај што су у причи са матичним ћелијама сви на добитку: држава од ових компанија добија ПДВ, а део одлази и болницама и медицинским радницима који узимају узорак из пупчане врпце, представници струке износили су другачије разлоге. Лекарска комора Србије се прошле године прогласила ненадлежном, а представници Удружења педијатара Србије су, уз уздржан став, објаснили да је то тема резервисана искључиво за оне лекаре којима је то специјалност.
Агресивна кампања гурнула је у други план стручњаке који неуморно објашњавају да је стварна моћ матичних ћелија ипак ограничена, нарочито када причамо о оним најпознатијим – из пупчаника. Заправо, користе се код неких облика леукемије, урођене малокрвности, урођених и стечених слабости костне сржи, урођене слабости имунског система, рака лимфних жлезда… Све у свему, листа обухвата око осамдесетак болести, и то су углавном крвне или болести метаболизма. Оне ипак нису, и на то упозоравају стручњаци, магично решење за шећерну болест, слабост срчаног мишића, парализу, деменцију…