Београдска браћа расута по свету

Повеља која би требало да буде потписана на церемонији у октобру Београд и Бањалуку званично ће учинити братским градовима, а братимљење та два места, како је рекао заменик градоначелника Горан Весић, значајније је него у другим ситуацијама јер „реч је о две престонице истог народа”. Овакви документи потписују се, иначе, да би се продубила сарадња међу народима, међусобно упознале традиције, али и разменила искуства у областима културе, спорта, науке, образовања, привреде...

А прича о братимљењу градова почела је много раније. Акцију успостављања сарадње међу местима која су имала исту судбину, односно тешко су страдала у време бомбардовања у Другом светском рату, покренуо је британски Ковентри, који је и први побратим Београда. А побратим, увек је било, не може да буде било ко – та привилегија резервисана је само за оне који се нађу као подршка када је најтеже. А баш такав је био наш град, који је британском другу, рањеном у рату, послао дрвену грађу за изградњу позоришта. Осим уговора о братимљењу потписаног 1957. године, на добро дело народа тада осиромашене Југославије тамошње становнике подсећа и назив једног од највећих театара у централној Енглеској „Београдско позориште”.
У вихору рата настало је још једно нераскидиво пријатељство – са Грцима. На оне који су нам били ослонац у тешким временима Првог светског рата подсећа и споразум о братимљењу са Крфом који је, иначе, брат и Крушевцу. Као што је, у доба када је тај документ потписиван, 2010. године написао коментатор вести на једном порталу: „Јесте да Крф није главни град, али треба имати у виду да, да није било Крфа, Београд би данас можда био главни град, али свакако не би био српски главни град.” Када су званично ова места постала побратими, и надлежни су подсетили да наша два народа повезују историја и бројне сличности, као и да пријатељство Београда и Крфа треба пренети на генерације које долазе.

Исте те, 2010. године, наш град добио је још једног брата, Љубљану, а добри односи са словеначком престоницом, како је најављено, ускоро ће бити потврђени и тако што ће једна њена улица понети име Београда.
Нису сви београдски рођаци на Старом континенту. Има и оних које волимо на даљину, а међу тим далеким местима блиским срцу Београђана свакако је и Чикаго, где Срби живе још од краја 19. века. Са њим смо се збратимили 2005. године, на њихову иницијативу, а уз свесрдну подршку српске дијаспоре у највећем „нашем” граду у иностранству. Десет година касније, љубав која влада између два града потврђена је и резолуцијом поводом јубилеја пријатељства, у којој је истакнуто да се Чикаго поноси партнерством са српском престоницом и дугом традицијом сарадње. Напоменуто је, пренели су тад медији, и да су тамошњи становници фасцинирани Николом Теслом, као и да две метрополе имају пуно сличности, „елегантну архитектуру, богат ноћни живот и топле и срдачне становнике”. Чикаго братске односе негује са 28 светских градова међу којима су и Париз, Торонто, Москва, али и Шангај, иначе најмлађи брат нашег Београда. Споразум о братимљењу са Шангајом потписан је последњи, пре само две године.

– У оквиру веома присне сарадње Србије и Народне Републике Кине, веома је важно да се градови наших земаља повезују, братиме и јачају међусобне везе. Потписани споразум учврстиће сарадњу два града из области привреде, културе, спорта, заштите животне средине и других области – рекао је тадашњи заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић.

Породицу градова блиских Београду не чине само његова браћа. Имамо ми и доста пријатеља, а о томе ко ће ући у пробрано друштво одлучује градска скупштина уз сагласност владе. Споразуми, протоколи и меморандуми о сарадњи и партнерству почели су да се парафирају од 1966. године када смо се спријатељили са Атином. Од тада, овакве документе Београд је потписао са Будимпештом, Римом, Берлином, Берном, Пекингом, Алжиром, Тел Авивом, Букурештом, Кијевом, Шенженом, Скопљем, Подгорицом, Техераном, Сеулом… А последњи овакав споразум о сарадњи постигнут је крајем прошле године, са Бечом.

Питање које се намеће јесте – имају ли грађани вајде од оваквих веза успостављених са градовима широм света или једину корист од тога виде званичници градова који успостављањем сарадње добијају сјајну прилику за путовања? На сајту Градске управе пише да се на овај начин доприноси афирмацији Београда, као и да се тако наш град боље позиционира на мапи најатрактивнијих туристичких дестинација.

– Сарадња се развија сусретима званичних делегација, разменом стручних и студијских група, учешћем у раду међународних организација градова, кроз привредно-културне манифестације, разменом публикација и другог информативног материјала – каже се на сајту града.
Братиме се и општине

Осим самог града Београда, повеље и споразуме о сарадњи потписују и градске општине. Нови Београд је тако побратим са француским Белфором, македонском општином Карпош, грчким градом Ксантијем и Бањалуком.

О братимљењу Звездаре са македонском општином Кисела Вода сведочи и назив истоимене улицe на Лиону, Гроцка се повезала са градом науке Кољцовом из Новосибирска, Чукарица са грчким Ираклионом и Беранама, Младеновац сарађује са руским Ивановом...

Обреновац је побратим са општинама Рудо, Чајниче, Ново Горажде, Соколац, Рогатица и Вишеград. Најстарији побратим Вишеграда је ипак Лазаревац, а ово пријатељство датира још од 1978. године када су после тешке саобраћајне несреће у близини овог града Вишеграђани помагали у спасавању повређених радника „Колубаре”.

Срби се „ородили” са Грцима, Мађарима, Русима...

Побратимске односе са другим градовима из региона, али и на далеким меридијанима, негују и остале српске општине. Међу рекордерима по броју чланова овакве „фамилије” је Крагујевац. Овај град у срцу Шумадије потписане повеље о братимљењу има са Сиреном из Француске, Бидгошчем из Пољске, Питештијем из Румуније, са Охридом, пољским градом Бјелско-Бјала и италијанском Ређо Емилијом, америчким Спрингфилдом, хрватским Карловцем и Сплитом и белоруским Могиљевом. Везе постоје и са бројним другим градовима, али нису формализоване на овај начин.

– Поморавска престоница побратим је са Пердиком, Коринтом, Касандром и Хрисопулијем из Грчке, као и са Козарском Дубицом из Републике Српске. У септембру 2012. године Јагодина је и званично постала власник два хектара земље на грчкој морској обали у месту Керамоти, прекопута острва Тасос, које је град добио на поклон од града Хрисопулија – пише на сајту Јагодине.

И Ужице има своје побратиме – Љутомер из Словеније, руски Курск, италијанска Касина, македонски Велес, грчка Верија, као и кинески Харбин.

Новосадска браћа су Модена, Чангчун, Норич, Печуј, Будва, Темишвар... док се Суботица повезала са Сегедином, румунским Одерхеленом, Дунајском Стредом из Словачке, Осијеком...
Везе са градовима побратимима су углавном историјске, симболичке, а има и оних које се огледају у заједничким привредним и економским акцијама.

У доба санкција део раније склопљених пријатељстава дошао је у кризу па су, по изласку из те етапе, градске управе радиле на поновном стварању оваквих веза.