Представа о Диани Будисављевић у Даљу

Монодрама „Пу, спас за све нас”, која говори о акцији спасавања деце из логора у НДХ, коју је спровела Диана Будисављевић, изведена је у дворишту родне куће српског књижевника Ђорђа Оцића (1934‒2008) у Даљу, у Хрватској. Оцић је из те куће као дете одведен, заједно са мајком, тетком, бабом и дедом, у усташки сабирни центар у Славонској Пожеги. Тема усташких логора значајна је у његовим политичким расправама, пре свега у књизи „Срби и Хрвати на посматрању”, а мотив логора јавља се и у његовим књижевним делима.

‒ Родна кућа књижевника, чија дела су инспирисана завичајем, али и бројним значајним темама, може да пружи могућности за окупљања поводом разноликих културних догађаја. Ту врсту ванвременог и ванпросторног препознавање култура може да понуди ‒ каже Дејана Оцић, председница Удружења „Ђорђе Оцић” и ћерка књижевника, иначе уредница у Заводу за уџбенике у Београду.

У представи насталој по мотивима дневника Диане Будисављевић игра Јелена Пузић, која је и режирала комад, учествовала је пијанисткиња Соња Лукић, текст је написала Нина Џувер, а музику Матија Анђелковић. Монодрама је настала пре три године и до сада је изведена на фестивалу „Златни витез” у Москви, у Српском културном центру у Паризу, Београду, Црној Гори и Босни.

Извођењем представе у Даљу почео је да се остварује план Удружења „Ђорђе Оцић” да културне садржаје из Београда пренесе овдашњој публици која је дошла из Даља, Борова, Вуковара, Бијелог Брда и оближњих места. У публици је био и дечак којег је из усташког логора спасила Диана Будисављевић, а данас деведесетогодишњак Милорад Јандрић из Вуковара.

– Ја сам одушевљен оним што сам данас овде видео. Драго ми је да теме које су дуго биле табу излазе на видело и био бих срећан кад би се с тим темама упознали посебно млади. Филм Дане Будисављевић постигао је велики успех и када сам чуо да је Министарство културе Хрватске одлучило да ће бити приказиван у школама, то ме је обрадовало јер садржај филма, али и монодраме, треба да буде у јавности, да људи знају шта се догодило – изјавио је за медије Јандрић, који је 1941. остао без великог дела породице, а следеће године, заједно са стотинама друге деце одведен у логор Стара Градишка.

Дан после ове представе у манастиру Јасеновац откривена је спомен-плоча српском историчару цивилизације Жарку Видовићу. Дејана Оцић потписала је протокол о сарадњи с управником Задужбине „Жарко Видовић” из Београда Милошем Тутушем. Видовић и Оцић упознали су се за столом у Видин капији, где су се окупљали око Милана Kашанин и Милоша Ђурића. Оцић је један од најзаслужнијих за објављивање Видовићеве књиге „Огледи о духовном искуству”.

– Жарко Видовић је био у логору Јасеновац, а затим у логору Старо сајмиште, па у норвешком логору у Нарвику. Његов кратак боравак у Јасеновцу за нас је значајан јер је читавим тим боравком на познатим стратиштима сведочио о логорашкој трагедији до краја живота. Задужбина је основана по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, непосредно после Жарковог упокојења 2016. Задатак нам је да сачувамо рукописе Видовића и публикујемо његова сабрана дела. Први том је већ изашао и планирамо ускоро да се у штампи нађу нова три тома од планираних 30 – изјавио је Тутуш.

Организацију програма у Даљу финансијски је подржало Министарство културе РС.