Професорка Даница Поповић се неакадемски понашала

Наставно-научно веће Економског факултета (ЕКОФ) у Београду јуче je потврдило закључак тамошње етичке комисије да се њихова професорка др Даница Поповић неакадемски понашала приликом превођења уџбеника „Међународна економија” аутора Доминика Салватореа, објављеног 2018. године, сазнаје „Политика” од декана проф. др Бранислава Боричића. То је утврђено апсолутном већином са 72 позитивна гласа, од 105 чланова већа који су приступили изјашњавању.

На основу мишљења поменуте етичке и међууниверзитетске стручне комисије, чланови већа изјаснили су се и да је Поповићева прекршила члан 22 Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду, којим се дефинише плагирање, каже декан Боричић. Одлука изрицања крајње мере која може бити јавна опомена, како је предложила етичка комисија, а јуче и факултетско веће, или чак тежа академска квалификација – јавна осуда, каква је, на пример, изречена Синиши Малом за плагирани докторски рад, сада је на декану Боричићу.

Како је Боричић недавно подсетио за наш лист, он има законски рок од 15 дана да пресуди, али је и нагласио да је, што се њега тиче, „одлука на члановима Наставно-научног већа”, који су јуче одржали седницу. Његовим потписом, уколико проф. Поповић не уложи жалбу, биће стављена тачка на двогодишњу аферу која наткриљује један од „најјачих” и најцењенијих факултета у земљи. Упућени чланови универзитета кажу да је у скоријој пракси било примера да када се изгласа кршење 22. члана Кодекса професионалне етике, према Правилнику о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, обично следи најтежа мера, јавна осуда.

Не значи да ће тако бити и у случају веома строге професорке ЕКОФ-а којој се на терет ставља да је у допуњеном издању превода уџбеника из Међународне економије преузела чак 150 страна из раније верзије те академске књиге чији је преводилац покојни професор др Стојан Бабић. И етичка комисија је недавно потврдила став стручне комисије да је Поповићева из 11 спорних поглавља у просеку „позајмила” 43 одсто текста из превода покојног колеге. Односно програм за препознавање плагијата „турнитин” је показао толики проценат „преклапања страница по поглављима” два превода, оног у ком је потписан проф. Бабић и најновијег из ког је, четири месеца након што је преминуо, његово име избачено. Преклапање се креће од само три одсто код уводног поглавља до чак 70 одсто код десетог поглавља.

Приликом предлагања јавне опомене проф. Поповић чланови етичке комисије су навели да се „изрицањем наведених мера факултет, односно чланови академске заједнице, безусловно ограђују од морално неприхватљивог понашања и упућују поруку најширој јавности да је такво понашање непримерено члановима академске заједнице”.

Поступак за утврђивање неакадемског понашања професорке Поповић покренут је на захтев тадашњег студента ЕКОФ-а, који је недавно одбранио мастер, Александра Јакшића. По његовим речима, ЕКОФ је показао како изгледа прави факултет и „како се штити интегритет институције од нечасних појединаца”.

– Апсолутна већина професора је изгласала да је Даница Поповић плагирала и злоупотребила ауторско дело покојног професора Бабића и њој по аутоматизму следи мера јавне осуде. Морално би било да се професорка Поповић сада сама повуче са факултета и да се извини свим професорима и свим студентима Економског факултета због интелектуалне крађе, а да породици покојног професора Бабића уплати хонорар који је он својим радом заслужио. Охрабрујем је да настави да износи лажи о мени, јер је још једном доказано да је она потпуни странац за истину – истакао је Јакшић.

После јучерашње седнице Наставно-научног већа проф. Даница Поповић је за наш лист у послатом СМС-у истакла:

– Ако је у пресуди потврђено да мој превод није плагијат, а потврђено је, онда не постоји основа ни за једну другу осуду јер ме онај студент клеветник ни за шта друго није ни тужио. Осудити некога за дело за које није ни тужен у праву се назива плус петитио, и означава недозвољени чин – да ти се суди за једно, а осуди за несто друго! То не доликује озбиљном факултету и таква евентуална пресуда биће основ да се обратим универзитету за заштиту од самовоље и прогона, који се на мени очигледно спроводи.

У круговима блиским универзитетском врху појашњавају да изрицање јавне опомене за собом повлачи губитак могућности доласка на руководеће функције на факултету, или универзитету, а да јавна осуда има за последицу одузимање професорског академског звања.