Београђанима треба сна

Основне људске потребе су ваздух, вода, храна и сан. Потребу за ваздухом, храном и водом житељи главног града Србије још, мање-више задовољавају, али тема овог текста је потреба за сном. Недавно је у „Политици” изашао чланак нашег цењеног психотерапеута о значају довољног броја сати проведених у сну који утичу како на наше психичко, тако и на физичко здравље.

Многи Београђани су сведоци нарушавања оптималне сатнице за сан услед буке која долази из отворених кафића и ресторана. Нажалост, тај проблем постоји годинама а ескалирао је дозволом града Београда да угоститељски објекти раде до 24 часа. Неко би се запитао шта ту има спорно, радили су раније и дуже. Спорно је то на који начин се ова дозвола злоупотребљава.

Интензитет буке је толики да ни затворени прозори а ни чепићи у ушима нису довољни да би се утонуло у сан. Ори се музика као да смо сви на свадби, не само викендом већ и радним данима. У случају мојих суседа, од среде до недеље увече. Музички репертоар смо научили, али нам и даље није јасно како то да нико не скрене пажњу певачима да треба мало да одаље микрофон од уста.

Директан разговор са менаџером ресторана није дао резултата, тврде да се музика не чује чак ни до краја баште. Позиви комуналној полицији такође нису уродили плодом  јер, како рече њихов начелник, „надлежности су велике, али су овлашћења мала”. Поднета је и пријава еколошкој инспекцији која је отишла на лице места у погрешан дан, уторак. Писано је и заштитнику грађана Београда, који се заузео за случај али без успеха.

Јасно је нама, малим грађанима великога града, да наши приходи градској каси нису толико велики као прилози власника ресторана и кафића, али се питам да ли неко од  оних који кумују овом насиљу размишља о томе да он или неко њему близак може, рецимо, настрадати од возача који се није довољно наспавао, или да ће неиспавани хирург можда повући погрешан потез скалпелом током операције, или да ће банкар жељан сна погрешно обрачунати кредит, или да ће дете заспати у школи, или... да не набрајам даље.

Тања Петровић,
Београд