Сагледајмо могућа решења

Пандемија вируса корона је допринела отказивању читавих концертних сезона и затварању чувених дворана широм света. У случају Коларчеве задужбине у Београду, која има једну од најбољих концертних сала у Србији, ова ситуација је показала сву крхкост финансијског стања ове институције, њен нерешен правни статус, али је до изражаја дошао и њен значај у нашој традицији и култури из ког прозлази неминовност трајног решења проблема. Мр Јелена Јанковић Бегуш, музиколог, уредница програма уметничке музике у Центру београдских фестивала (ЦЕБЕФ) и продуценткиња БЕМУС-а говори за „Политику” о могућим решењима.

– Уместо ламента над „новом нормалношћу” коју нам је донела корона и очајавања због многих промена које су организатори концерата приморани да уведу, баш као и бројне друге привредне гране које нуде „доживљаје уживо” као свој примарни производ (туризам, пре свих), вратимо се на почетак, на непосредне узроке проблема, и покушајмо да сагледамо могућа решења. Свакако да би институционално финансирање Коларчеве задужбине, у оној мери коју предвиђа Закон о култури, било најадекватније решење, али док се не дође до таквог, трајног модела финансирања, не треба чекати да се активирају други механизми подршке. Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, уз подршку Секретаријата за културу, снимио је у септембру циклус емисија „Задужбина звука” на Коларцу, који ће ускоро бити представљен публици. Поред тога, предстојећи 52. БЕМУС биће, са изузетком једног концерта, у целини реализован управо у Коларчевој задужбини, од 1. до 13. новембра (са смањеним капацитетом гледалишта). На тај начин, значајна буџетска средства усмерена су као ’прва помоћ’ Коларчевој задужбини.

Наша саговорница је решење проблема финасирања пронашла и у неки другим начинима функционисања у прошлим временима о којима сведочи овако:

– Вредело би да се размисли о поновном увођењу механизма подршке који је постојао до пре десетак година, када је град Београд откупљивао термине у Великој дворани Задужбине Илије М. Коларца, а потом их давао на коришћење градским организаторима музичког живота. Откуп 50 (па и 100!) термина на Коларцу не би представљао нарочито велики издатак за град Београд, а имао би двоструку корист: обезбедио би задужбини фиксну суму средстава на почетку године (која, дакле, не би зависила од укупног броја реализованих програма у Великој дворани), а такође би допринео динамизовању музичког живота јер би корисници тих термина могли да буду и појединци и удружења грађана (на пример, на основу јавног позива).

На крају, сматра Јелена Јанковић Бегуш, треба рећи нешто веома важно:

– Коларчеву задужбину не чине само зграда, Велика дворана, Музичка галерија и други физички простори. Њу чине и људи, драгоцени сарадници свих организатора концерата у овом здању. Недавни одлазак Мирјане Миме Лазаревић из Центра за музику Коларчеве задужбине представља немерљив губитак за програмску делатност ове установе, губитак који је морао да се спречи.