За више новца из буџета

На сајту Министарства културе Републике Србије јуче је објављен текст Нацрта закона о култури од којег културни посленици много очекују, а пре свега бољи положај самосталних уметника и запослених у установама културе, као и издвајање више новца из буџета за културу. Како сазнајемо у Министарству културе, управо су ово области које ће нови закон регулисати, а стручњаци Института за упоредно право који су урадили основ закона сматрају да ће уметници бити задовољни, јер ће он на најбољи начин регулисати статус уметника.

Јавна расправа о Нацрту закона одвијаће се у наредних месец дана, а своју реч даће, поред стручњака, и културни радници.

По окончању јавне расправе, Министарство културе сачиниће извештај који ће потом доставити Одбору за јавне службе и Влади Србије. Очекује се да ће Нацрт закона о култури до јануара ући у законску процедуру. Поводом објављивања Нацрта закона о култури, Новица Антић, секретар Министарства културе, за "Политику" каже:

– Новине Нацрта закона односе се пре свега на јавне установе културе. Директори ће се убудуће бирати путем јавних конкурса. Сви пројекти и програми финансираће се такође путем јавног конкурса. Желимо да све буде транспарентно и да сви грађани имају увид у резултате конкурса.

Према Антићевим речима, предлог новог закона предвиђа изједначавање приватних установа културе са јавним у многим сегментима, јер приватне институције културе до сада нису могле да конкуришу за средства.

Наш саговорник истиче да ће нови закон регулисати и статус самосталних уметника. Наиме, држава ће бити у обавези да плаћа пензионо-инвалидско осигурање самосталним уметницима.

Нацрт закона предвиђа и доживотну месечну новчану надокнаду за пензионисане уметнике који су остварили врхунски допринос у култури. Ова надокнада исплаћивала би се уз пензију, а новац би се издвајао из републичког буџета. Одредбе о стицању права на надокнаду прописивао би министар.

Антић подвлачи да Нацрт закона предлаже и решења о приватизацији установа културе.

– Уколико би се предузећа која обављају културну делатност приватизовала, по новом закону она не би смела да мењају своју намену – тврди Антић.

Нови закон предвиђа и програм културног развоја који би требало да усваја Скупштина Србије. На тај начин успоставила би се дугорочна културна политика.

Још једна окосница новог закона биће и оснивање националног савета за културу који ће чинити 17 угледних и афирмисаних стручних и научних радника и стваралаца из свих области који би требало да се бирају на четири године. Савет би, између осталог, давао сугестије у креирању културне политике, предлоге за развој и унапређење културних делатности, пратио и оцењивао стање у култури, разматрао нацрте закона, пратио и анализирао рад фондова за културу. Савет би такође давао мишљење Министарству о стицању или одузимању статуса установе од националног значаја, као и статуса репрезентативног уметничког удружења, а пратио би и рад стручних комисија. Посебно је занимљиво да би савет износио ставове и мишљења када одређена активност у култури заговара насиље, шунд, порнографију, расну, верску, националну или полну нетрпељивост.

Поред многобројних одредби, нацрт закона предвиђа и новчане казне за установе културе и друга правна лица. Тако би новчане казне од 10.000 до 50.000 динара плаћале установе и правна лица која обављају делатност за коју нису основане, а исти износ предвиђен је и за оне установе које вишак прихода не улажу у културну делатност. Према новом закону, установе културе које би запослиле радника без спровођења јавног конкурса биле би кажњене новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Усвајањем предложеног Закона о култури престао би да важи Закон о делатностима од општег интереса у области културе из 1992. године, као и Закон о самосталном обављању уметничке или друге делатности из области културе из 1993. године.

Примедбе, предлози и сугестије могу се доставити Министарству културе на e-mail: [email protected] или поштом на адресу: Министарство културе, Секретаријат, Влајковићева број 3 (са назнаком "За закон о култури").