Само мало Мона Лиза

Три последња дана седмице која је за нама у Београду обележена су бројним културним догађањима у склопу централне прославе Дана европске баштине. Наш главни град био је домаћин ове прославе, у њему се завијорила и застава Савета Европе, а у низу изложби, предавања и сусрета са публиком издвајало се, по свему, представљање Мирослављевог јеванђеља.

Три дана, 72 сата непрекидно, оно је стајало изложено у специјалној стакленој витрини у Храму Светога Саве; чекало се и по два и више сати да се приђе славном јеванђелистару који се од 2005. године налази и на Унесковој листи покретних културних добара од универзалног значаја за човечанство – "Памћење света". Испоставило се, међутим, да књига у витрини у светосавском храму и јесте и није Мирослављево јеванђеље, односно да је то "само мало", јер оно што је чувано под специјалном паском (један комби пун полицајаца је, за не дај Боже крађе, стајао испред храма) није било оригинал Мирослављевог јеванђеља већ његово, по свим узусима изузетно добро урађено, фототипско издање.

Сада, када је то обелодањено, имају право сви да се превареним осете. На првом месту европски организатор "Дана европске баштине" којем је, као и домаћим поштоваоцима националног културног блага, подметнут "рог за свећу". Или, послужимо се речима једног од аутора филма о Јеванђељу: хиљаде људи је стајало даноноћно у реду да види нашу Мона Лизу, а показана им је њена фотографија.

Зашто је и коме то требало, чему та цела представа с полицијом која чува, у ствари, једну од 300 копија, да ли су представници Министарства вера, Министарства културе, достојанственици СПЦ стајали пред Јеванђељем убеђени да је у питању оригинал? Да ли је могуће да неко толико потцењује и бахато се односи према свима који поштују праве вредности?

Тешко да ће циљ ове културне преваре икоме бити јасан: преваре, јер је у Храму Светога Саве све било подређено Мирослављевом јеванђељу. Организоване су радионице оних који кориче књиге, фрескосликара, уметника у мозаику, калиграфа… Зашто је цела ова фарса била потребна када су упућени знали да према постојећем правилнику о излагању Мирослављевог јеванђеља, који је донела Народна библиотека Србије (главни организатор представљања Јеванђеља у Храму Светога Саве), овај драгоцени споменик може да се излаже само једном у годину дана, само једна страна, на свега десет дана (последњи пут Јеванђеље је представљено за јавност у Народном музеју, од 16. до 25. децембра прошле године)…

Није, разуме се, уопште спорно што је народу показано фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, јер је оно први прави и потпуни факсимил наше најстарије српске ћириличне књиге и таква је прилика могла бити сјајно искоришћена – посетиоци би видели, чак и прелистали, а без присуства полиције, цело Јеванђеље. При томе би могли да виде и онај славни "петроградски лист" који је у 19. веку истргнут из оригинала, али се налази у факсимилу. Иако би то била само мало Мона Лиза, људи би знали чему се диве.