Samo malo Mona Liza

Tri poslednja dana sedmice koja je za nama u Beogradu obeležena su brojnim kulturnim događanjima u sklopu centralne proslave Dana evropske baštine. Naš glavni grad bio je domaćin ove proslave, u njemu se zavijorila i zastava Saveta Evrope, a u nizu izložbi, predavanja i susreta sa publikom izdvajalo se, po svemu, predstavljanje Miroslavljevog jevanđelja.

Tri dana, 72 sata neprekidno, ono je stajalo izloženo u specijalnoj staklenoj vitrini u Hramu Svetoga Save; čekalo se i po dva i više sati da se priđe slavnom jevanđelistaru koji se od 2005. godine nalazi i na Uneskovoj listi pokretnih kulturnih dobara od univerzalnog značaja za čovečanstvo – "Pamćenje sveta". Ispostavilo se, međutim, da knjiga u vitrini u svetosavskom hramu i jeste i nije Miroslavljevo jevanđelje, odnosno da je to "samo malo", jer ono što je čuvano pod specijalnom paskom (jedan kombi pun policajaca je, za ne daj Bože krađe, stajao ispred hrama) nije bilo original Miroslavljevog jevanđelja već njegovo, po svim uzusima izuzetno dobro urađeno, fototipsko izdanje.

Sada, kada je to obelodanjeno, imaju pravo svi da se prevarenim osete. Na prvom mestu evropski organizator "Dana evropske baštine" kojem je, kao i domaćim poštovaocima nacionalnog kulturnog blaga, podmetnut "rog za sveću". Ili, poslužimo se rečima jednog od autora filma o Jevanđelju: hiljade ljudi je stajalo danonoćno u redu da vidi našu Mona Lizu, a pokazana im je njena fotografija.

Zašto je i kome to trebalo, čemu ta cela predstava s policijom koja čuva, u stvari, jednu od 300 kopija, da li su predstavnici Ministarstva vera, Ministarstva kulture, dostojanstvenici SPC stajali pred Jevanđeljem ubeđeni da je u pitanju original? Da li je moguće da neko toliko potcenjuje i bahato se odnosi prema svima koji poštuju prave vrednosti?

Teško da će cilj ove kulturne prevare ikome biti jasan: prevare, jer je u Hramu Svetoga Save sve bilo podređeno Miroslavljevom jevanđelju. Organizovane su radionice onih koji koriče knjige, freskoslikara, umetnika u mozaiku, kaligrafa… Zašto je cela ova farsa bila potrebna kada su upućeni znali da prema postojećem pravilniku o izlaganju Miroslavljevog jevanđelja, koji je donela Narodna biblioteka Srbije (glavni organizator predstavljanja Jevanđelja u Hramu Svetoga Save), ovaj dragoceni spomenik može da se izlaže samo jednom u godinu dana, samo jedna strana, na svega deset dana (poslednji put Jevanđelje je predstavljeno za javnost u Narodnom muzeju, od 16. do 25. decembra prošle godine)…

Nije, razume se, uopšte sporno što je narodu pokazano fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, jer je ono prvi pravi i potpuni faksimil naše najstarije srpske ćirilične knjige i takva je prilika mogla biti sjajno iskorišćena – posetioci bi videli, čak i prelistali, a bez prisustva policije, celo Jevanđelje. Pri tome bi mogli da vide i onaj slavni "petrogradski list" koji je u 19. veku istrgnut iz originala, ali se nalazi u faksimilu. Iako bi to bila samo malo Mona Liza, ljudi bi znali čemu se dive.