Васкрснула држава и животворни цвет

Једанаестог дана једанаестог месеца у 11 сати 1918. године закључено је примирје између савезника и Немачке у Првом светском рату. Испод победничког славолука клекли су побеђени. Примирје је потписано у железничком вагону у Компјењу, близу Париза.

Коначан уговор о миру закључен је у Версају, између Антанте (Француска, Русија, Велика Британија, Србија…) и Тројног савеза (Немачка, Аустроугарска и Италија). То је било 28. јуна 1919. године и познато је као склапање Версајског уговора. Немачка је окривљена и одговорна за изазивање и вођење рата и обавезана на исплату ратне одштете у износу од 132 милиона златних марака.

У Другом светском рату, 22. јуна 1940. године у истом вагону и истом месту – Компјењу, између овлашћених представника Немачке и Француске, потписана је капитулација Француске. Хитлер је присуствовао том чину, својеврсној освети за понижење Немачке у Првом светском рату.

Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава се као државни празник од 2012. године. Као симбол тог дана изабран је цвет ,,Наталијина рамонда” (Ramonda nathaliae). Ова ретка биљка са изузетно лепим цветом, љубичастоплавим, од увеле биљке у сушном периоду са првим капима кише и влажним условима оживљава у биљку живописних боја. Расте у источној Србији и на Кајмакчалану, врху планине Ниџе. То је ,,феникс” цвет који се самообнавља и трајно живи. Зато је изабрана за обележавање ,,васкрсле” Србије. Јосиф Панчић пронашао је на планини Ртањ. Име је добила по српској краљици Наталији Обреновић, супрузи краља Милана Обреновића, који је дошао на престо Србије после убиства кнеза Михаила.

Васкрснула је српска држава баш као и животворни цвет ,,Наталијина рамонда”. Из историје и сећања нико и никада не може избрисати слободарску Колубарску и Церску битку, и бројне ратне победе и војне успехе, коју су извојевали дични Срби, ратници за слободу свог народа, војници ,,без мане и страха”.

Љубомир Ив. Јовић